SKC_(JAVNI RADOVI)_I_2001 - 2007_SKiCa

 (Kao i sve drugo i vaj post je u radu, skica tek - prvo slike pa onda komentari, ako stignem da se time uopšte pozabavim)‚ a treba da dođe: SKiCa, poneki uvodnik u broj, još poneki osvrtić u rubrici arhivalije, poneka arhiva/lija Tekstovi za izložbu Jasmine Pucarević Keke; Dragan Vlajić ... 30 godina novog talasa, Ovde na ovom mestu (za Noć Muzeja, par puta, 40 godina SKC-a, itd...

Nakon povratka u SKC paralelno sa bezuspešnim pokušajima da konačno počnem da radim na podizanju/uspostavljanju elektronske arhive i baze podataka nastavila sam da radim i na prikupljanju stare materijalne građe (kao i tekuće). Sa dizajnerkom, Jasminom Pucarević Kekom (koja se  takođe vratila u SKC nakon oktobarskog prevrata) pomalo radila na prikupljanju podataka za štampani mesečni program, što bi ona uspešno radila i bez mene (imam svoju staru teoriju o grafičkim dizajnerima koju vučem još od vremena Dragana Sojanovskog).
U aprilu 2002. Keka i ja započinjemo posao oko izrade kataloga/biltena novopokrenutih Aprilskih susreta što sam ja u pola posla napustila. Tome su prethodile rasprave/nerazumevanja između mene i direktora Slavka Timotijevića zbog mog  radnog prostora, zbog adekvatnog ne/rada na edb, zbog problemu oko skladištenja već obrađene građe, te nesporazuma oko neadekvatnog izmeštanja arhivske građe Grafičke radionice, kao i njegovog odbijanja da me iz statusa honorarnog saradnika prevede u status zaposlenih, budući da sam u to vreme sama plaćala penziono i zdravstveno osiguranje. Neposredan okidač za taj moj gest bila je  reakcija Biljane Tomić na moje pritužbe da Slavko uopšte neće da rešava naš status - "...ma pusti sad to, imamo preča posla, moramo da završimo ovo sa susretima..." rekla je. Impulsivno sam izašla iz njene kancelarije, svratila u sobicu gde je Keka počela da prelama publikaciju, pokupila svoje stvari i izašla iz SKC-a. Nakon nekih mesec i po dana ušetala sam u zgradu SKC-a ušla u "svoj" sobičak i nastavila da radim. Niko me nije pitao ništa - ni gde sam bila, ni zašto nisam bila na poslu, ni zašto sam se vratila. Keka je završila publikaciju, moj nezavršeni materijal ušao je u nju takav kakav je... segmenti programa koje sam ja planirala bili su odrađeni, skromni honorar koji sam dobijala ranijih meseci bio mi je uplaćen i za ovaj period... Sve u svemo, bio je to možda jedan od najporaznijih događaja u mom radnom veku - šta je otkaz koji mi je uručen '99 prema ovome?!

                                                         ***
SKiCa!
Krajem 2003. dobila malo bolju sobicu na spratu i nalog da Keka i ja počnemo da realizujemo mesečni program u vidu sveščice, nešto nalik na mini-Beoramu.  Prvi broj izašao je 2003. pod nazivom "Oktobar u SKC-u 2003, drugi "Novembar u SKC-u", treći "absolute!skc". Za januarski broj 2004 već sam imala konačni naziv: SKiCa (Skica SKC-a).

U početku je direktor Slavko Timotijević pisao uvodnike i rezervisao zadnju koricu za svoj projekat "Remek dela srpske umetnosti od 1968 do danas na bilbordu", ali je brzo odustao od te obaveze, pa sam u tu svrhu ponekad koristila tekstove drugih urednika ili bih najčešće uskakala sa sopstvenim ad hoc napomenama. Situacija sa uvodnicima je bila sve vreme promenljiva, u zavisnosti od ambicija aktuelnih direktora, a od 2008 kada je za direktora ponovo postavljen Slavoljub Veselinović koji me je (nas)  svojevremeno najurio, uglavnom sam to radila ja do kraja svoje uređivačke "karijere". Prvih godina, međutim, više sam radila na rubrici Arhivalije kako bih promovisala Arhivu i svoj rad na njoj - ništa pretenciozno: pokušavala sam da uvedem u neki asocijativni lanac aktuelna zbivanja na terenu sa ovim ili onim artefaktom ili podatkom iz prošlosti - nekad uspešno, nekad nategnuto, često  prilično zamumuljeno i samo meni razumljivo... U prvom broju biltena,  to je izgledalo ovako:

SKC u oktobru 2003
Razgovaram sa Heder Vinter, umetnicom iz Australije koja je u septembru predstavila svoj rad u Galeriji. Zanima je, naravno, Marina Abramović, tačnije, htela bi pogleda ima li kod nas tragova o njenim ranim radovima, nesto čega nema u materijalima koji se trenutno publikuju po svetu... Pokazujem joj par starih kataloga (Drangularijum, Oktobar 72), a onda prelazimo na  prelistavanje klasera sa negativima i kontakt -kopijama. Dopada joj se Marinin "Zvučni ambijent - belo". "Sačekaj za trenutak", poviče ona iznenada, dok prelistavam kontakte sa III AS-a. "O moj bože, da li je to bio Josef Bojs?" Odgovaram potvrdno i dodajem joj da pogleda par snimaka, na kojima su zajedno Marina i Bojs. "Pa to je neverovatno! Marina i Bojs su se sreli ovde ...da li je On bio prisutan kada je Ona izvodila svoj performans sa zvezdom?" Opet odgovaram potvrdno i prepričavam joj ono malo legendi koje su mi još preostale u sećanju iz tog doba..."Pa to je fantastično, Bojs je bio tu i bio je prisutan kada je Marina radila svoj performans?... Gde je to bilo?... U tom dvorištu, ovde dole?...Pa to je fantastično! Da li shvataš šta to znači?"... 
Možda bih ovde mogla kasnije da se nadovežem na to da je ova instalacija M. Mutaovića, i ona sa peskom Nenada Petrovića - da su to dve situacije koje su stvarno imale neko posebno značenje za mene, verovatno u smislu nezavisno od stvarne namere autora... .itd do sledeće prilike
Na sledćoj stranici, sa idejom da promovišem interesantne arhivalije, pod "domišljatim" naslovom Arhefakta donela sam fotografiju pozivnice za Oktobar '71 na čijoj je poleđini grafitnom olovkom  pribeleženo da je to zapravo rad Zorana Popovića izlagan na sledeće godine na izložbi "Okrobar '72" pod nazivom "kancelarijska umetnost".

U drugom broju biltena pod nazivom SKC u novembru 2003 usledio je demanti: Zoran Popović čiji je rad objavljen u oktobarskoj rubrici Arhivalije, rekao nam je da ta pozvnica nije izlagana na Oktobru '72, već na "Oktobru '71" i da je to samo jedan uzorak iz kategorije radova koju je imenovao kao "kancum". Usput je primetio i da su neki kritičari ovu, inače preciznu terminološku himeru, po automatizmu toga doba nekorektno preimenovali u kancum-art.
U ovom broju trebalo je da se pojavi sken jednog komada "bodljikave žice" od bojene plastike koji je pretekao od instalacije  So special, so rare, so wonderful...Lorenza Pezzatinija koju je 1988. godine u Galeriji SKC-a priredila Bojana Pejić. Nije međutim pronađena crna valjkasta kutija JPLS cigareta u kojoj je taj komad žice godinama stajao. Umesto njega, evo ostataka projekta koji su za Prvi aprilski susret uradili Nuša i Srečo Dragan: "Stay in contact please!!! I do!!!" piše pisaćom mašinom na  papiriću koji se nalazi među preostalim kartončićima sa komunikacijskim markicama  koji je potpisao Klaus Groh .. kasnije će uslediti joj jedna ispravka u vezi sa ovim..i u sledećem, decembarskom, Absolute!SKC broju " bila sam primorana da zabeležim: Ima li kraja ispravkama? Kancum-pozivnica Zorana Popovića (definitivno)  je bila izložena u januaru 1972 na izložbi "Bijenale mladih u Parizu 1971, sekcija 'Pošiljke'" a potom sam, donela pričicu o ranijem otkriću jedne druge arhivalije toliko važne za pravac u kome će se kretati moja sumnjiva tekstopisačka karijera pod dvosmislenim naslovom pod kojim sam podrazumevala njegovo osnovno značenje a ne šatrovačko (haha):

Gold diggers '96

Preturajući po fiokama radnog stola u officeu Likovnog programa , u zaboravljenoj svesci Dunje Blažević pronalazim tekstić koji smo Goranka i ja sastavile u junu 1971. godine povodom izložbe Drangularijum. Tekst je trebalo da bude štampan u katalogu izložbe sa prilozima i drugih članova redakcije, ali nije. Pokazujem slavodobitno papirić Biljani Tomić i prepričavam joj svoja sećanja vezana za tu situaciju: kako mi je posle projekcije filma Lapis Jamesa Whitneya u galeriji prišla Dunja, tada urednica Likovnog programa i saopštila da su članovi redakcije zaključili da nije ugodno da se ovakav tekst objavi u katalogu, te kako mi poptom postaje jasno zašto su se Bojan Bem, Stevan Knežević i Bora Iljovski (koje tada nisam posebno lično poznavala) svako toliko tokom projekcije okretali u mom pravcu... Biljana kaže da se toga ne seća, da, zapravo, nije bilau to vreme u Beogradu i moli me da joj pročitam tekst. Ja ga mazohistički čitam: "Goranka Matić i Dragica Vukadinović: U povodu izložbe "Drangularijum": Za priređivanje jedne nekonvencionalne izložbe kojom bi se privukla publika i efektno završila galerijska sezona, neophodna je originalna ideja, ali i njeno dosledno sprovođenje. Opraštajući priređivačima Drangularijuma neizvornost ideje. ne može im se oprostiti i nepoštovanje autentične lokalne situacije kojoj se obraćaju. Time je izložba izgubila osnovni smisao postojanja i pretvorila se u pomodni gest. Nedefinisani kriterijumi priređivača dopustili su da pojedini umetnici izlože stvari koje direktno asociraju  na njihovo delo  i tako pomute osnovnu ideju izložbe. To se pre svega odnosi na Stevana Kneževića, Marinu Abramović, Nešu Paripovića, Halila Tikvešu. Osim toga, pojedini pokušaji aranžiranja, sa ciljem  da se postigne dopadljivost, ili barem efektnost, doveli su do haosa u postavci: sveže ofarbana vrata Evgenije Demnievske, izaranžirana "slučajna" gomila svega i svačega Stevana Kneževića, krzneni "oblaci" Marine Abramović, pored efektno uokvirenog kikirikija, simpatična, ali i neoriginalna egzibicionistička skupina devojke i noćnog stočića Raše Todosijevića... U sve to "uklapa" se i grafičko rešenje plakata za izložbu koji svojim namernim siromaštvom liči na oglase za sazivanje sednica Socijalističkog saveza,  ili možda na umrlicu, obezbeđujući tako, valjda, naknadni kontekst za ovu nedefinisanu zbrku. (jun 1971)"

- I bio je nepodoban, kažem. Sa tim arogantnim  kritizerstvom i nemuštim stejtmentima! Nije ni čudo što sam tako kasno počela da objavljujem i što sam sada odlučila da više i ne objavljujem.

- Da, ali uopšte nisi u pravu! Trebalo je samo da neko malo poradi sa vama na ovome. A da je tada, među nama samima, bilo objavljivano  više kritičkih tekstova, možda bi...

Iz nekog razloga, nigde ne žurimo i napolju pada mrak... dok ...tamo, sa druge strane zida, po dijagonali belog galerijskog prostora, dotaknuta uličnom rasvetom, diskretno svetluca zlatna žica: Miron Mutaović, Zlatna groznica, februar 1996.

2004

Sa januarskim brojem za 2004 stupio je na snagu konačni naziv biltena: SKiCa (skica skc-a). Za ovaj broj Direktor je u svom kratkom uvodniku poručio čitaocima: "SKC je bio i bio nepresušni izvor remek dela. Treba li nešto više reći za sreću u Novoj godini. Vaš Slavko Timotijević". a ja sam u rubrici "Arhivalije" donela prilog pod nazivom "Neuručene pošiljke"

Za SKiCu za februar 2004 u poslednjem trenutku direktor mi je poručio da stavim nešto sama pa sam uz dizajnerkin foto-kolaž dala kratku belešku o novinama u radu kuće:

"ponovo radi klub, ponovo radi dnk! to je samo mali znak promena koje će postati vidljivije u neposrednoju budućnosti. zu međuvremenu: laibach ponovo u skcu, a ponovo napravljeno sarajevo - prvi put; cirkus se preispituje, talent factory radi do petnaestog, sorry program se obustavlja jedanaestog... da! ne radi se o zabuni: ekipa restorana sloboda povukla se u korist ekipe zipa laško.                               a.h.
U rubrici Arhivalije nastavila sam na enigmatičan način da se bavim temom neuručenih pošiljki: 

Neuručene pošiljke 2
Sedamdesetih godina prošlog veka, kada se povodom izložbi u SKC-u toliko često postavljalo pitanje da li je nešto uopšte umetničko delo i zašto, potpis umetnika, sam po sebi, dobio je novo značenje „i kod nas“, Sam čin stavlčjanja potpisa čak je bio tema jednog performansa Brace  Dimitrijevića izvedenog na IIAS-u, a uveličani faksimili parafa umetnika umnožavani su i prodavani kao art-plakati tokom osamdesetih godina. Danas niko ne bi ni pomislio da su ime i logo jednog beogradskoe kafane samo simbolična reminescencija na minuli rad njenog prvog vlasnika koji ni u jednom trenutku nije imao dilema tipa DTR oder ********?“
Mogle bi se pretpostaviti okolnosti u kojima nije blagovremeno uručena jedna od priloženih pošiljki, za drugu sumnjam, sem ako posrednici tada nisu pretpostavljali da potpis navedenog umetnika u tom trenutku primaocu nije značio bog-zna-šta.
Tih godina L.B. je počeo da dolazi, G.U. je otišao, kao i M.A.

Uvodnik u SKiCi za mart 2004 napisao je Uroš Đurić, novopostavljeni GOU. Prilikom njegovog pristupnog razgovora/upoznavanja sa zaposlenim u SKC-u, rekao mi je nešto u smislu "znaš Dragice, zahvaljujući jednom razgovoru sa tobom dok si radila u Srećnoj galeriji ja sam odlučio da postanem umetnik, ali o tome drugi put". Iz nekog razloga nije bilo drugi put, jer je on ubrzo napustio tu funkciju, a ja nisam valjda nisam bila dovoljno nametljiva da ga vratim na tu priču i sada mi je malo žao i pitam se da li sam ga inspirisala u pozitivnom smislu ili je to bilo "contraire".

U u svojoj rubrici koju sam prigodno, prema fanzinu Đorđa Obradovića alias Gvida naslovila "arhivska zabava©", uz fotografije sačuvanih primeraka biltena Moment zapisala sam da Kada se kaže SKC misli se na AS i sedamdesete! Mnogi su, ipak, najlepše godine svog života proćerdali tokom osamdesetih u komfornom haosu neprofitabilne Srećne galerije uz Arhivsku zabavu, Urbanu gerilu, Berliner Strasse, KKK, PP... Tih godina su, nakon neuspešnog pokretanja Fame, napravljeni i prvi uspešni koraci izlaska iz SKC-a, kroz Momenmt i Beoramu, a devedestih je New Moment objavio definitivan raskid sa SKC-establišmentom. Ipak, originalni Moment pokrenula je Biljana Tomić (kao bilten SKC-a) izlazio je početkom tih sedamdesetih!
Za SKiCu za april 2004 uvodnik  je napisao direktor S. T., a zbog obima najava za aktuelne programe nije bilo mesta za moje neaktuelne priloge, tako da sam ja u sledećem broju
u SKiCi za maj 2004, umesto da se bavim najavom programa u uvodniku  "rekapitulirala" upravo završene aprilske susrete:
"Od 2 do 14. aprila održani su AS04, Aprilski susreti 2004, ili III AS u novoj seriji, X ili XIII sveukupno, u zavisnosti šta uračunavamo u tradiciju i kontinuitet. Ove godine u AS je inkorporiran i jedan manji festival, POKUS, Drugi festival multidimenzionalnog teatra koji je prema rečima Ivana Pravsića, umetničkog direktora POKUS-a bio sasvim usaglašen sa osnovnom temom glavnog programa "Granični slučajevi" i usmeren ka proširenom, tj. prožetom izvođenju.

Većina najavljenih programa AS-a je realizovana, ponešto je otkazano, a ponešto "udvostručeno": G6 iz Zagreba, odustala je od dolaska u zadnji čas zbog kašnjenja vlaka 6 sati u polasku, Matei Bejenaru nije došao u Beograd zbog zagušenja elektronske pošte, Sabina Fisher je došla nenajavljeno, Allie Rutherford je udvostručila ponudu aranžiranjem gerilskih tezgi za razmenu dobara, a Kyong Park se, na opšte iznenađenje pojavio u dve personifikacije. Srđan Veljović, fotografisao je gotovo sve događaje, sem predstave Sjajno, pusto izvan, koja je produkcijski prevazišla sve druge priredbe ba festivalu, zasluženo osvojivši i najveću posećenost. Sjajno, pusto, izvan međutim je jedini događaj koji na svoje žaljenje nije uspeo da fotografiše naš službeni fotograf zato što je u tom trenutku bio na otvaranju sopstvene samostalne izložbe u CZKD... (nastavak na 23 strani - tj. rubrici "p.s." odnosno u osvrtu na prethodni mesec)
A u maju - festivali, godišnjice, takmičenja, radionice, premijera!... Gde su tu poruke? A. H.
Majski broj ostao je bez arhivalija, što je nadoknađeno
u SKiCi za jun 2004:
...did we made a *******?
U rubrici arhivalije trebalo je u aprilskom broju SKiCe da bude objavljena upravo otkrivena fotografija-čestitka koju je organizatorima 4. AS-a poslao Petr Štembera, tada marginalizovani čehoslovački umetnik koji zbogproblema sa putnim dozvolama nije uspeo da dođe u Beograd. Na fotografiji je bila zabeležena njegova (tada se govorilo) akcija kalemljenja peslcera na sopstveno telo... Višemesečna "inflacija" festivala, konkursa, gostovanja starih, stranih i mladih umetnika možda bi mogla biti dobra prilika da se ponovo krene sa preispitivanjem, kao početkom sedamdesetih, da li smo na putu kalemljenja ili pelcovanja. Ili: what/where is in/difference?                                                             d.v.
Umesto razglednice Petra Štembere u Arhivalijama sam, međutim, objavila pismo Karela Milera, drugog ćeškog neoavangardnog umetnika, koji se žali da je pismo/poziv za učešće na AS dobio tek pre dva dana te da u ČSSE nije moguće u tako kratkom roku dobiti dozvolu za putovanje, ali usput pita šta je sa izložbom za koju je Raši Todosijeviću poslao svoju fotografiju, te da li je uopšte održana? Ne sećam se da li je ovo bila moja omaška ili prošireni stejtment. Ha-ha!
U SKiCi za jul-avgust obavestila sam čitaoce da je...
...Stevan već u Beču, Paula u Gracu, potom u Tirani, Ivan se sprema za put u Portugaliju... Remek dela svremene srpske umetnosti gostuju u Kovinu, Vršcu i Kragujevcu, segmenti Gabrijelovog In-differenca ko zna gde će završiti dok on, trenutno uz Borisovu podršku priprema iznenađenja za letnju scenu. Happy, Cirkus i Nada raspisuju konkurse za budućnost. civilni službenici već rade na podizanju lokalne mreže kao i pripremama za otvaranje dž-Internet kafea a redovne korisnike  ArhiveSKCa sigurno će obreadovati vest da će se u narednim mesecima obezbediti ne samo adekvatan smeštajni prostor za arhivu, već i... ali otom-potom                                                                                                       d.v.
Moja rubrika Arhivalije, bila je u ovom bogatija nego obično - na tri strane: F5_refresh©

U uvodniku SKiCe za septembar 2004 zapisala sam:

Nakon letnjeg zatišja tokom koga je obnovljen program letnje bašte, učvršćena praksa razmene programa sa drugim institucijama u gradu i republici, nova sezona se polako zahuktava. premda je glavni deo programa odavno utanačen, prvi udar je ipak pripao iznenadnom gostovanju Artship Dance/Theatera koji dovodi Božidar Zečević, prvi urednik  filmskog i pozorišnog programa SKC-a. koji ovih dana, uz pomoć naše i dizajnera privodi kraju knigu sećanja na godine svog urednikovanja - na mitske sedamdesete... Kraj septembra će svakako biti krunisan II Međunarodnim salonom stripa i realizacijom pratećeg striup-konkursa koji, međutim, nije i jedini konkurs čija realizacija će poćeti ovog meseca: ctrl_alt već najavljuje interesantne projekte. Po principu "nešto staro - nešto novo, nešto domaće - nešto strano" galerije će svakako zadovoljiti  svoju publiku i neizvanrednim izložbama. Iako su u okviru muzičkog programa najavljena samo dva ozbiljna festivalčića, aspiracije alt_fanova sigurno će biti zadovoljene u hodu. U svakom slučaju,  dobrodošli u novu sezonu - vi koji koji tek počinjete da investirate svoje vreme u stvaranje nove i nepredvidive mitske prošlosti!                                        D.V.
A u Arhivalijama u septembru:
Novo iz starog
Ima jedna situacija u nekom stripu Huga Prata (Pustinjske škorpije ili Etiopljani?) kada vojnik iznenada istrčava iz zaklona, pretrčava brisani prostor i smešta se u drugi zaklon, ništa bolji. Vojnik pore koga je stajao u prethodnom zaklonu pita ga, kroz zvižduke kuršuma, s koijom idejom je krenuo, a on odgovara nešto kaoi "ne znam, prosto sam morao da promenim položaj". Iako to naizgled nema nikakve veze sa julskim preseljavanjem Arhive u prostor Biblioteke koji obećava solidne mogućnosti  za postepeno smeštanje kompletne arhivske građe. koincidencija iznenadnog izmeštanja arhivske građe sa iznenadnim brojnim zahtevima za korišćenje te građe. možda ipak nudi nekakvu pouku. Zahtevi za korišćenjem građe pokrivali su oblast Likovnog BITEF-a. vojvođanske umetnosti druge poilovine dvadesetog veka, prvih sedam godina Filmforuma i pozorišnog programa Centra...
1. februar 1973: Đina Lolobriđida, gošća Festa '73 dolazi na razgovor u Klub klubova u pratnji Milutina Čolića (levo, na diskretnoj udaljenosti). Dočekuje iz Paja Grdinić, urednik KK (glava u prvom planu) Đinu je u SKC doveo Božidar Zećević*, urednik Filmforuma SKC-a, a razgovoru su pored njih trojice  prisustvovali i Dejan  Đurković i još jedna osoba koja se vidi na drugim fotografijama... Inače, Đina je te zimske večeri ušla u prostorije teatar kluba kroz ambijent legendarne rekonstrukcije Lepenskog vira u režiji arh. Predraga Ristića, što je posebna priča...

A neke fotografije iz prošlog broja  ljubazno nam je dešifrovala Biljana Tomić:
svetlo zeleni i oker ?_Likovni Bitef. Informacije 73
plavi ? _Peter D'Agostino i Dunja Blažević
žuti ? Donald Kuspit
ljubičasti ? _Linija ex
crveni ? _odnosi se na budući opus 4 ili tako nešto, a sve ostalo treba dalje proveravati.

*kasnije sam čula od Paje Grdinića da nije Božidar Zećević doveo Đinu, nego on.

SKiCi za oktobar 2004 u uvodniku sam parafrazirala
PR SKaliCu, Unu Senić, koja je upravo bila unapređena u PR SKC-a. Arhivalije su išle sa ilustracijom i bez komentara što bi međutim sada, možda, trebalo pojasniti da se radilo o Dunjinom pozivnom pismu za "suđenje" Jasni zbog teksta koji su ona i Zoran objavili u FOX-u br. 3 pod nazivom "Likvidacija umetnosti: samoupravljanje ili samozaštita". Tekst u prilogu bio je profesionalno preveden na srpski i umnožen na šapirografu. Slučajno sam se tu zatekla - bila sam u kratkoj poseti Beogradu (u to vreme radila na konzervaciji fresaka u nekom manastiru, ne sećam se sada tačno u kojem - trebalo bi da izračunam) i stvarno sam bila zatečena. Upala sam tu i nisam znala šta ću sa sobom - niti da ostanem niti da pobegnem, dok se u jednom trenutku nije pojavila Biljana koja je takođe upravo došla sa nekog puta i spasila stvar...

SKiCa za novembar 2004
Apropos Era: Gledajući unazad njegov jedini
besstresno realizovan nastup u SKC-u bio je
"Pola veka Ere". Reklo bi se da danas nije tako
i da je sve češće pojavljivanje "starih" zajedno sa "novim" znak uspešno sprovedene tranzicije i pozitivno
primenjenog nonejdžizma. Ali Marinine suze...          d.v.
Ne znam šta sam stvarno mislila, ali Srđan V. bio je dirnut ovim zapisom. Ha!

U SKiCa za decembar 2004 zapisala sam: Iako bi nam se moglo učiniti da opaska tipa "nisu više važni mediji ili žanrovi u umetnosti, već pet ili deset procenata umetničke proizvodnje koja je istinski vredna..."* nije samo simptom sazrevanja jednopg programa, već obavezna pretpostavka svake institucije koja se ozbiljno bavi produkcijom i predstavljanjem kulturnih sadržaja, onda bismo ispustili iz vida važnu činjenicu da SKC plasira najbolje programe u periodima intenzivnih kolebanja između mase i kvaliteta. A da neizbežna klackalica između ažurnosti  i aljkavosti ne bi dovela u pitanje ono što nam je najvažnije: Srećno u 2005!    D. V.
*Ivan Pravdić, strana 25 u ovom broju.

 Ne bi imalo smisla da sada prekucavam ova nabrajanja iz Arhivalija za decembar - dovoljno je da se obrati pažnja na mesta podvučena crvenom: 

 

2005
SKiCa za januar 2005

U januaru 2005. gost uvodničar bio je Gabrijel Savić Ra urednik V.I.P. art galerije, a ja sam u rubrici Arhivalije, uz karikaturu sa likom Raše Todosijevića koju je nacrtao Zoran Popović zapisala par zakukuljenih rečenica koje su onda imale konkretnu pozadinu, a danas više nisam sigurna tačno koju. Zapravo, možda i znam... Crtež o kome je reč pronašla sam u nekom lomu u kancelariji Likovnog programa zajedno sa crtežom koji je karikirao Toma Gotovca. Kada je Tom došao prvi put u Beograd posle oktobarskog prevrata dala sam mu taj crtež, a on ga je poklonio meni. Rašu sam "poklonila" Zoranu. Nisam sigurna da je  moje mešetarenje sa ovim crtežima bilo u redu, ali činjenica da mnoge stvari nisam zatekla tamo gde su trebale biti - da li iz nečijeg nemara (ili namere) jedan je od povoda mnogih mojih aporija...

 

 SKiCa za februar 2005

sedimo tako u galeriji (u duhu sedamdesetih) po podu, na zelenim podmetačima sa fotelja presvučenih tamno-plavim skajem i razgovaramo o tome  da li je video-tape samo novi medij ili nesto više od toga i gubimo se u nepreciznosti i mistifikacijama, sve u pokušajima da se neko od nas izvuče, distancira ili samo istakne i onda ilija šoškić, čije tejpove smo gledali baš prethodni dan, nehajnim pokretom ruke uzima iz džepa sat, gleda u njega i kao za sebe se pita: "bože, dal' zna kô koliko je sati?" biljana tomić, koja sedi u njegovoj blizini, brzo i uslužno baca pogled na svoj moderno predimenzioniran plastični ručni sat (tada još nisu bili lansirani svočevi) i saopštava tačno vreme - nešto u stilu: šest i petnaest. "ovo moje ništa ne valja", uzvraća ilija šoškić, dodajući: "kasni dvije sekunde". biljana pruža ruku prema njegovom časovniku i iskreno, ili možda i glumeći oduševljenje nastavlja započeti dijalog: "kakav divan sat! je li to srebro?" "jok, platina", odgovara ilija potcenjivačkim tonom.

Sticajem okolnosti u januaru 2005 nekoliko nas urednika iz SKC-a imalo je svoje nastupe u drugim institucijama i učinilo mi se da je to interesantan podatak/pojava pa sam o tome donela kratku informaciju u rubrici "Već viđeno" posebno ističući svoju izložbu sa Srđanovom fotografijom na kojoj se vidi Dragan Papić kako fotografiše neke moje radove.

Koristeći zatišje u programskoj shemi SKC-a, koji kao ustanova pod jurisdikcijom Ministarstva prosvete prati školske sheme, u januaru su naši urednici manje više ošljarili po tudjim prostorima, pre svega po Kulturnom centru Beograda: najpre je 10. januara, urednica SKiCe, koja se potpisuje sa d.v. i koja je svojevremeno dobila nagradu "dr Lazar Trifunović" za likovnu kritiku, otvorila svoju izlo`bu u staroj Galeriji KCB-a, na kojoj je, osim sopstvenih fotografskih radova predstavila i digitalne radove svojih prijateljica Biljane Klarić i Nataše Teofilović (koje su tokom devedesetih izlagale u Galeriji SKC-a, kada je urednica galerije bila legendarna Biljana Tomić) kao i spisateljski rad Stevana Vukovića (aktuelnog urednika Galerije SKC-a, koji je svojevremeno takodje bio nagradjen za svoj kritičarski posao), a potom je, 11. janura u galeriji Artget svoje radove, koje je realizovao u saradnji sa An|elom Stefanović, izložio Gabrijel Savić Ra, agilni urednik VIP art programa SKC-a. Stevan Vuković je dodatno gostovao i u galeriji Ozon u kojoj je bio domaćin legenranim Ariemovcima, premda, istini za volju, nije zanemario ni svoj matični prostor u kome je predstavio Dionisa Escorsa, odnosno njegov najnoviji video rad koji nas se prilično tiče.

SKiCa za mart 2005
U martovskom broju kao uvodničar gostovao je mladi agilni Ivan Pravić, novi glavni urednik SKC-a (ranije je to bio Miša Savić, pa Uroš Đurić), a ja sam u rubrici Dokumentacionog programa ponovo promovisala svoj, ovoga puta minuli rad u Srećnoj galeriji:

umetnost, ironija, civilna služba, vojni rok...
skoro pre tri decenije (kada je sadašnji direktor skc-a, s. timotijević, tada 'samo' kustos srećne galerije, otišao na služenje vojnog roka, zahvaljujući čemu sam bila u prilici da samostalno uredujem program tada male galerije) rado sam prihvatila predlog d.t. raše da napravimo izložbu pod naslovom art, irony etc…budući da mi je izuzetnu radost već pričinilo učešće u realizacijinjegovog ranijeg projekta nazvanog '12 jugoslovenskih umetnika i časopis testera', sa kojom je jednog lepog septembarskog dana, uz naknadnoizraženo negodovanje ondašnje direktorice d. blažević, nenadano spektakularno otvorena jesenja programska sezona studentskog kulturnog centra 1976. godine: mala galerija, prostrani ulazni hol (tada još nesmanjen), veliki deo ulice generala ždanova i pešačko ostrvo prema ulici maršala tita (danas sastavni deo platoa ispred skc-a) - sve je to bilo preplavljeno svečano raspoloženim (uvaženim!) uzvanicama ove ad hoc priredene, male, u osnovi nepretenciozne izložbe... vernisaž za 'umetnost, ironiju, itd...', nije bio ni približno tako grandiozan, ali prateća brošura, neugledni šapirografisani svezak ciklostila, nekoliko godina je bio najtraženija i najprodavanija publikacija u izdanju skc-a...
ova priča ima i svoj skriveni smisao, a da ironija bude veća, imala je i neposredan povod. njena pouka, medutim, zavisiće od budućih, manje-više  lučajnih, dogadaja. (a suivre)
I nastavila u rubrici Već viđeno, u okviru informacije o izložbi Slavka Matkovića koju je bio priredio u februaru Nebojša Milenković, kustos MSLU iz Novog Sada računajući da je sve to povezano:
In aeternum
U želji da podržimo novu umetnost koja je sasvim neočekivano nastajala tu pred nama, u želji da ispoštujemo "intenciju" umetnika često smo se uzdržavali i od sopstvene i od naučene retorike. Mnoge reči nisu izgovorene iz "revolucionarne discipline", asketskog pristajanja da se da šansa nečemu što se možda i ne razume. Malo je toga zaista bilo konceptualno. Iako smo to osećali, čak i znali, bilo je nečeg "u atmosferi" što nas je uveravalo da je naš angažman  redan "toga", vredniji od naših pojedinačnih nespretnosti, ličnih frustracija, nesnalaženja, nesupešnosti. Na neki način pristajali smo na bruku iz viših ciljeva...Možda je lako to sada reći, lako je i stideti se. Ali, skoro da je nepodnošljiva ta upitanost o moralu koja se stalno, iznova, tu negde zavrti. Ili je samo reč o zamršenom spletu prostih asocijacija i poneke nužnosti...

SKiCa za april 2005
April uvek bude neka posebna priča. Ovog puta na scenu SKC-a stupila su dva direktora - Vladan Cerović koji je do tada figurirao kao urednik filmskog programa, proglasio je svoj ofis za direktorski i glavno-urednički dok je direktorsku kancelariju zaposeo Novak Radojčić koga je izgleda postavila Vlada; Vladan je tvrdio da to nema veze i da je on direktor i dostavio je svoj uvodnik za SKiCu, a Novak mi je isto tvrdio da je on direktor, ali da ako mogu ja napišem neki uvodnik u njegovo ime. Bilo mi je zabavno da najzad izigravam ghostwritera i trudila sam se da izgleda kao pravi:

Kao direktor Studentskog kulturnog centra koji je tu funkciju preuzeo uoči realizovanja najobimnijeg i najznačajnijeg segmenta u tradicionalnoj programskoj shemi Ustanove, pozvao bih stare i, naravno, nove posetioce da mi se pridruže u upoznavanju sa programima i stvaraocima koji će obeležiti ovogodišnje Aprilske susrete. Čini se da istu pažnju zaslužuju i programi koji će se odvijati u drugoj polovini meseca. Nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da postavimo solidniji organizaciono-pravno-formalni okvir za realnije i uspešnije obavljanje osnovnih delatnosti ove ustanove koja već decenijama obogaćuje kulturnu scenu ne samo na nivou Univerziteta i Beograda, već i na širem, nacionalnom nivou.
Novak Radojčić, direktor SKC-a
Pokazalo se da je Vladan Cerović bio "uticajnija" figura i on je tako nastavio da piše uvodnike za sve brojeve do kraja svoje vladavine -  do pred kraj 2008. godine.

U rubrici Arhivalije u ovom broju donela sam informaciju da "Dok se sredinom aprila u SKC-u budu privodile kraju poslednje svečanosti ovogodišnjih Aprilskih susreta, u Muzeju primenjenihg umetnosti biće u jeku poslednje priperme za otvaranje dokumentarne izložbe posvećene Likovnom BITEF-u" i priložila bazu podataka o događajima i učesnicima koju sam iz ugla SKC-a pripremila za Biljanu tomić

SKiCa za maj 2005

Arhivalije: Kada sam PRE 15 GODINA, pod nazivom "Posle 15 godina", u Srećnoj galeriji organizovala, kako su je zlobnici nazvali, "komemorativnu" izložbu "prvih šest" i samasam bila fascinirana raznovrsnošću njihovih novih radova, kako uzamisli, tako i u izvedbi. I pomislila sam tada da, ako bismo danas/tadamorali odgovoriti na pitanje šta je ovih šest umetnika tokom nekoliko ranihsedamdesetih godina uopšte činilo grupom, bili bismo najbliže istini akobismo rekli da je to baš ta njihova potpuna različitost - ne samo medu njimasamima, već i različitost od svega drugog što je postojalo u tadašnjembeogradskom umetničkom životu... Ali, iako smo već tada, sve vreme, znali da je ovih "šest umetnika" koji su nekada predstavljali okosnicu likovnog programa SKC-a, istovremeno postavili nultu tačku za jedan novi i drugačijikontinuitet - brojne akcije, performansi, objekti i projekti, fotografije i filmovi,elektrostatički otisci, video radovi, gestovi i ratuali koje su oni svojevremeno pokazivali beogradskoj publici (i drugde u svetu) već tada su "živeli" tek samo kao istrošeni fragmenti u nepouzdanim sećanjima svedoka i savremenika... Pa i takvi, oni su uspeli da obezbede gradnju jednog "meduprostora" sposobnog da održi poruku u procesu, da

meterijalizuje duhovni prostor umetnosti, da usmeri energiju koja sa našim sećanjem čini suvislu celinu.

Prosto rečeno, ovih "šest umetnika" osvojili su za nas duhovni prostor u kome nam sva uvrnuća izgledaju "normalno". d. v.                                              P.S. Da li znate o kojih 6 umetnika je reč?

Već viđeno: via slovenija?
posmatrajuči bečke studente kako prvog dana apsa revnosno vezu pokrsticu prema alpskom mitogramu projektovanom na velikom platnu velike sale skc-a, čovek ne može a da se ne priseti osamdesetih, opozicionog odmeravanja velike i male galerije, naših i njihovih slovenaca, prvih fanzina i demo snimaka danas zaboravljenih bendova i onih zaboravljenih u sopstvenoj slavi...
posmatrano iz istog ugla, nije li simptomatično da su, nakon
oktobarskih promena, u oficijelnoj beogradskoj instituciji za
savremenu umetnost "prezentovani" baš raša t. i goran đ. veliki inspiratori nsk-a?

 

SKiCa za jun 2005_Arhivalije

Ovo je baš bila neka moja ozbiljna podmetačina koju, međutim ne mogu danas da deširujem.
A propos ZdL. i 14. aprila...
Ovih dana negde "tamo" je neko u Beogradu predstavljao "poljsku kulturu", što je bio povod nekima "ovde" da se prisete 81-ve i Mlade poljske kulture (sa pripadajućim društveno-politi~kim nepodobostima, kaznama i nagradama),
Solidarnosti..., Riviera REMONT-a, pitajući se u kakvoj su vezi sve te stvari sa akcionarskim studijem aCg u pokušaju.

 SKiCa za jul-avgust 2005_Arhivalije

U Arhivi SKC-a čuvaju se artefakta i podaci o ličnostima i događajima koji su ispredali kulturnu i političku istoriju Beograda poslednje četvrtine dvadesetog veka ... SOME PEOPLE WHO WERE PASSING BY THROUGHOUT AUGUST AND JULY On the Corner * Jazz Workshop * Dragoljubov projekat * Point blank * Blue horizon * Jazz SKC Trio * Pignon * Bulatović * Vit * Two Basses Council * D. Petković * V.Perić * Common Zone; Maja Stanišić * S. Jančić * I. Pečvari * I. Veselinović * B. Zagorac * Maja Petrović * I. Lasko * J. Hellaby * Mrs. Ardieh Parkvan and Family * Rim * Go * Bluz trio * Ph. Niblock * Aleksandra Katić * Jovanka Katić * S. Stanić * V. Stanić * Dr projekt * Point Blank * Agencija * Blah Blah * Blues Band * Beton * Disciplina kičme * Dorian Gray * Đavoli * I. Švager * Live & Blues * Leena Conquest *  Levantinski trio * M. Mihajlović * M. Petrović trio * Misija * Heroji * Partibrejkers * Plava trava zaborava * Rivijera * Rock Street * Rim * The Zawinul Syndicate * T. Jovičević * Orkestar Jove Maljkovića * Crazy Joe & Dead Fish * Old Spice * Ostinato Music * Videosex * Trio Damar * Trio N. Petrovića * Trio V. Maričića * V. Nikolić * Crazy Joe & Dead
Fish * Kurajberi * Kvartet Vasila Had`imanova * Z. Vitas Bend * R. B. Čeja i Ostinato Music * Black Leathers * Arizani * Tihomir Petrović * Hazari * Blue Time * Old Space Band * South Side * Quo Vadis * El Ray * Rock Session Band SA * T. Montano * Physical Graffiti * Rain Experience * Filter Beograd * Charlie Chaplin Band * Radijacija * La Grange * Filigrani * Krvavo plavo * Boban i mali * Eva Braun * Minstrel * Magic soul * Zanzibar * Stone Free * Akcija * Patty Lucy * Basta * Van Pameti * Hard Time * Lift * Figlio di putana * Nikad dosta * Vox Populi * Betonski crvi * Loše postavljeni * Night Mare * Baš Čelik * Vakum * BS Five * Hard Black Dog * Lipstik Traces * Sirijus * Trio Rio * Don Savoni * The Oversexed Scrumgrief * Nuklearni otpad * Schubert Dip * Minds' Eye * Havoc * Del Giganto Cazzo * Hard Southern Confort * Cirkus * Imperija * Sobines * Bojkot * Kolaps * Heavy Weight * Kiza * Mišomor * Sinhro * Fireballs * Lee Oswald * Trula koalicija * Irons * Blackened * Don Savoni * Imperator * Delikventi * Mad Bag * New Hornets * Virus * Ž. Bjelica * Ametist * Liga bez briga * Bigoti * Fall Down * Night Vision * SMAK * N. Rakić * Treći svet i Crveni baron * Jazz In-jection * studenti FMU * Jim Walsh * So Sabi * Mangus * Vialka * U Arhivi SKC-a čuvaju se artefakta i podaci o
ličnostima i doga|ajima koji su ispredali kulturnu i političku istoriju Beograda poslednje četvrtine dvadesetog veka ...U Arhivi SKC-a čuvaju se artefakta i podaci o ličnostima i događajima koji su ispredali kulturnu i političku istoriju Beograda poslednje četvrtine dvadesetog veka ...

 
 SKiCa za septembar 2005_Arhivalije + Već viđeno

Negde u maju 1986. počela sam da pravim koncept za neki tekst o dvema izložbama DTR. Naslovila sam ga, verovatno za početak, kao: Od lošeg demijurga do decentnog umetnika: DTR, Schlafflage, april l986/ Schlafflage, maj 1986/SKC.

...Ova instalacija trajala je samo 24 časa, dovoljno dugo da su ribe počele da smrde i da se raspadaju, provocirajući ideju o lokalnom arhetipu  u metnosti iz trbuha kojim su "naši" isticali slavu u svetu. Posmatran sa pristojne udaljenosti koja bi dozvolila zanemarivanje smrada, rad je ostavljao utisak petrificiranih fosilnih ostataka ili fosila zarobljenih u nečistom ćilibaru. No budući da višak ekspresije danas ipak škodi, u nstalaciju je ubačen i jedan odlivak sa značenjem kvake, odlivak u kome je zalivena ručka od štapa (Beuys) kojom se ovaj rad iz primarne ekspresije uvodi u domen sarkastičnog svinga i ezoterijskog crnog humora, neobuzdanog dinamizma koji će tako raskošno zablistati u majskom Schlafflageu, izvedenom u okviru Drugog novog festivala druge nove muzike. Majski Schlafflage biće sačinjen od trideset, takođe pravougaonih, gipsanih odlivaka u koje su pod različitim, naizgled nasumičnim uglovima zabodene ručke od štapova, izvađene iz odlivka "kvake" iz prethodnog rada. Dinamizam nepravilno postavljenih ručki proizvodi zvuk koji ne dopušta da se oformi ni jedno uporište u tumačenju njihovog ezoterijskog smisla u duhu takvih umetnika 20 veka kao što su Magrit,Dišan, Man Rej, Bojs, stalno nas varćajući na poznatu sarkastičnu dilemu iz jednog drugog njegovog rada - DTR ili Piccasso. Možda bi sve ovo trebalo dovesti u vezu i sa njegovim radom "ve racija lena" koji brisanjem prvog slova svake od tri sadržane reči ponavlja magijski gest iz legende o Golemu (Ave Gracia Plena/ Emeth-Meth). A možda je sve to samo zlovolja, metafizička zloba, dečačka surovost… 

A u rubrici Već viđeno demonstrativno sam donela sliku sklopljenu od Srđanovih snimaka koji je S. Vukovića, Natašu Teofilović, Irenu Šentevsku i mene fotografisao dok smo 14. jula od viškova starih programskih plakata vrlo ozbiljno osmišljavali i postavljali u klubu dekorativnu instalaciju koja je trebalo da bude "kulturno-informativna" pozadina događajima planiranim za to leto. U potpunom nesporazumu, organizatori koncerta Kanda, Kodža i Nebojša, već sutradan su sve to poskidali i plakate pobacali. Bili smo besni, ali pošto je to bio resor direktora, niko se nije uzbuđivao, niti odgovarao... 

SKiCa za oktobar 2005_Arhivalije
>>Primeri omaža, rekonstrukcija i drugih autorskih formi >>od praistorije do trećeg milenijuma
>>tu oko nas >>u SKC-u
1973>Predrag Ristić, Beograd: Rekonstrukcija Lepenskog Vira
1974>Goran Đorđević: Oktobar 72
1976>Lutz Becker u saradnji sa DTR i J. D: Rekonstrukcija skulpture Carla Andrea
1976>Miroslav Miša Savić: Samo jedna linija i beskonačno mnogo linija (posvećeno DRT)
1980>Artiste anonyme; ironični projekat anonimne grupe na temu/na račun odnosa autorskog tandema
Dimitrijević /Trbuljak.
1985>Goran Đorđević: Prizori moderne umetnosti; izložba slika
1989>Ivan Ilić: Re-prezentacija rada Neše Paripovića "Photo Dossier" iz 1976.

>>Ovaj ad hoc i nepotpun pregled samo je delimično isprovociran projektima Rekonstrukcija izložbe 10 stolica iz 1985. Igora Stepančića i Rekonstrukcija murala na dvorišnom podzidu koji je davne 1977. godine izradila umetnička grupa čileanskih muralista Brigada Salavador Aljende, koju sada namerava da realizuje Darinka Pop Mitić, u saradnji sa Likovnim programom. Htela sam da izvučem ponešto i u vezi sa dr Aganom, ali njegovi projekti iz ranih osamdesetih u okviru kojih je realizovao tuđe radove pod njihovim imenima, samo su se zakuvavali u Srećnoj galeriji, a predstavljani su negde drugde.
>>Prati li neko Papa? Kada kaže D.V. da li misli na d. v.?

SKiCa za novembar 2005_Arhivalije

Za ovaj broj nisam napisala ništa. Donela kopiju teksta Dragana Kramera iz Slobodne Dalmacije koji je on svojevremeno napisao povodom koncerta koji je u SKC-u održala grupa Exploited 1985. Naime, u ovom broju SKiCe ponovo je, posle dvadest godina  najavljen je koncert ove grupe. Malo sam sebi olakšala, usput ukazujući na bogatu hemeroteku Arhive koja je od osnivanja SKC-a do nedavno (u to vreme nedavno) profesionalno prikupljana.


SKiCa za decembar 2005_Arhivalije

U decembru sam se, pak, raspojasala: Uz preambulu:
Before VTR & DV Cam
Iščitavanjem, manje-više, neobjavljenih rukopisa iz 70-ih p.v koji se čuvaju u Arhivi otkriva se dominantna karakteristika retorike toga doba, danas naivna potreba da se stvari pojašnjavaju, da se opravdava samo njihovo postojanje. S druge strane, sadašnja lakoća pravljenja i video i dv-radova generiše umesno pitanje: why bother?
donela sam tekst pod nazivom Filmska traka u galeriji izvađen iz  materijala za Moment br. 5 koji nikada nije ušao u štampu. Uz tekst je bila priložena i hronologija filmova jugoslovenskih autora pokazanih u okviru progarama Galerije SKC-a od 1972. do 1978, ali neću sve to ovde prekucavati jer sam negde ranije taj tekst već objavila na ovom blogu, uz napomenu o njegovom skromnom kvalitetu. Ha-ha.

SKiCa za januar-februar + mart + maj 2006_Arhivalije
U vreme direktorovanja V. Cerovića nisam baš bila u situaciji, a ni u inspiraciji da pravim neke specijalne priloge za Skicu. Često nije bilo ni prostora, jer se uvećao broj tzv. redakcija a i direktorski Program +  je sve bio baš preopterećen najavama koncerata raznih bendova, pa umesto da svoje priloge izbacujem jer se nisu odnosili na aktuelne programe, ja sam prestala i da ih pripremam. Tokom 2006 priredila sam samo ove tri Arhivalije. Učinila mi se interesantnom ova moja prepiska sa Biljanom koja već nekoliko godina nije radila u SKC-u, pa sam je objavila u martovskom broju: 

From Dragica Vukadinovic to Biljana Tomic
Tuesday, 31. januar 2006 16:07
vazno pitanje
Draga Biljana, upravo sam Stevanu ispricala par mitova i legendi iz proslosti, izmedju ostalog i to kako si ti inicirala da Bill Viola dobije nagradu na jednom video festivalu u Svajcarskoj, te kako je on sam jednom prilikom bio u SKC-u i kako ste tada, ti i jedna od ondasnjih ekipa oko galerije, cele noci gledali neki njegov video rad. Kada sam kasnije htela to da proverim u arhivi, naisla sam na ime Bill Viola jedino u okviru programa Amerikanac u Firenci, a to je bilo mnogo ranije od navedenog dogadjaja... Pitanje glasi: jesam li ja to pogresno utripovala i takoreci slagala dete?
Nepouzdana D
from Biljana Tomic to Dragica Vukadinovic
Tuesday, January 31, 2006 22:07
Re: vazno pitanje
Dragice, sve si super ispricala ali nije bio u pitanju Bill Viola, vec Bill Seaman... Sa Violom sam se srela pocetkom devedesetih, posle duzeg vermena u Kaliforniju u njegovom ateljeu i to je bio fantastican susret sa puno zanimljivih prica. On je bio je sredinom osamdesetih sa Keti Hofman na nasim Video susretima ili nesto slicno. Bill Seaman je iz Bostona i radio je na Institutu za nove tehnologije i medije gde je i Keti radila... Sjajan mladi autor i zaista sam sretna sto je u Lokarnu na Video Festivalu dobio nagradu za rad mladog autora... To je poznat rad, S’HE, ... mozda se secas... da su te noci, posle projekcije, nasi umetnici trazili da ponovo gledaju rad i ja sam ih ostavila u kancekariji... Uzbudjenje koje su doziveli mesalo se sa mnogo drugih uzbudjenja tada i to je bila presudna noc za neke od njih...
Odlucili su da se razidju... Sledeceg jutra kada sam dosla na posao kancelarija je bila skoro sasvim demolirana... mnogi njihovi radovi unisteni... strahota...
Te noci u kancelariji su bili Sule, Vlasta, Milan Mladenovic, Goran Vejvoda i drugi... Ljubim te, Biljana

U maju sam morala da se nekako nadovežem, da podvučem činjenicu da je tokom netom završenih aprilskih susreta jedna od umetnica svoj rad zasnovala na fotografskoj građi iz Arhive SKC-a kojom je bila impresionirana, jer po njenim rečima još nije naišla na ovako bogatu arhivu za period sedamdesetih godina prošlog veka. E, sad ja sam ovde nešto "filozofirala":

...jednom, pre petnaest godina, pakujući prašnjave papiriće pomislila sam da, ako bi danas/tada trebalo odgovarati na pitanje šta je to što je tokom ranih sedamdesetih godina skc činilo tako uzbuđujuće privlačnim, da bi se bilo najbliže istini ako bi se reklo da je to bila ta jedinstvena  manipulacija vizuelnom jednostavnošću koja je javno možda doživljavana kao siromaštvo, a nesvesno i tajno kao posvećeničko, lično, osvajanje pretpostavljenih duhovnih prostora o kojima drugi i ne sanjaju ... pa i sada/nedavno, kada je tokom as06 sarah pierce, umetnica iz dablina, izložila par arhefakata iz arhive skca koji se odnose na rane as-ove od pre tridesetak godina

Gotovo dve godine nakon ovog broja neću pisati ni uvodnike niti održavati svoju rubriku Arhivalije.  Jedan od razloga što u međuvremenu nisam imala više "autorskih" priloga bio je i taj što sam znatan deo 2007. godine provela na bolovanju, nakon što me je u maju, dok sam žurila na posao da sa Kekom predam u štampu junski broj SKiCe, na pešačkom prelazu u potpunom zastoju saobraćaja udario auto. Dizajnerka, Jasmina Pucarević Keka se ionako snalazila bez mene i uporno je držala moje ime kao da sam urednica. Direktor, koji je bio baš ljut na mene što sam bolovanje "odradila" o trošku SKC-a jer mi je bila priznata povreda na radu, pa i kad sam se vratila na posao uskratio mi je uobičajeni bonus koji su manje-više svi dobijali. 
Uvodnike ću ponovo početi da pišem od decembra 2008. kada je za direktora SKC-a ponovo postavljen Slavoljub Veselinović koji me je svojevremeno, 1999. godine izbacio sa posla.