1977_IZGLED!

15. juna 1977. u galeriji Srećna nova umetnost otvorena je izložbe slika i crteža  Vladimira Jovanovića Vlaje i predstavljen prvi broj fanzina IZGLED
 

I pre priređivanja ove izložbe Vlaja je imao nekoliko slika u komisionoj prodaji u Srećnoj galeriji i mislim da je kustos galerije, Slavko Timotijević, već bio ubedio Branku Predić, urednicu Muzičkog programa SKC-a da za svoј ofis otkupi Vlajin srebrni portret Davida Bowiea. Ne sećam se ko je "prvi počeo" - tek ovu izložbu sam realizovala u saradnji sa Nebojšom Pajkićem, urednikom Spoljnog programa u vreme mog v. d. urednikovanja u Srećnoj galeriji dok je Slavko bio na odsluženju vojnog roka. 

Sećam se kako su, tokom naše posete Vlajinom ateljeu/stanu (dok smo nas dvoje pili šljivovicu a on milk on the rock) pored njegovih slika i reprezentativnih crteža, na mene ostavili snažan utisak mali komadi u postcard formatu koje je radio tamo-ili-gde-već: "san o / tebi-sebi-vama..." Ti crtežići - njihova dirljiva privatnost - olakšali su mi ishitrenu odluku da mu uopšte pravim izložbu. Iskreno, u ono vreme imala sam dvojbu i nesigurnost oko toga što ću, usred  glavnog štaba streight nove umetničke prakse, učestvovati u promovisanju glamura i ezoterije koju su donosile neke njegove slike. Zahvaljujući tim crtežićima mogla sam sve to posmatrati u drugom,  za mene prihvatljivijem ključu. Ostale sumnje oko poduhvata definitivno su eliminisane koji dan kasnije kada je Vlaja svečano ušao u Srećnu galeriju sa primerkom Warholovog Interviewa i pitao: Dragice, možemo li umesto kataloga da izdamo nešto ovako? Ja ću nabaviti dodatni novac" - računao je na donacije frizerskih salona za koje je već bio osmislio reklamne fotografije. Mislim da sam skoro bila srećna: produciraću nešto što ovde još niko nije: fanzin, pa glamur!

  

Iz današnje perspektive moje ondašnje sumnje mogu izgledati u najmanju ruku čudno, a komplikacije koje su išle uz to, neobjašnjive. Ali da bih to razjašnjavala morala bih imati ozbiljniji podsticaj. Možda neki drugi put. Premda, zavrzlame sa Dunjom, Kalajićem i Izgledom i danas bi za mnoge bile intrigantne. Uostalom, priču o Izgledu ostajem dužna, posebno zbog apsurda da je on prethodio avanturi podsticanja i produkcijske  podrške akterima na novotalasnoj rok sceni (umnožavanjem i distribucijom fanzina i demo kaseta, čemu je posebno doprinosila Katarina Golubović).

      

 

(ovo bi trebalo da se razradi, ali ko zna ko, kako i kada) 

Budući da je Srećna galerija bila pre svega prodajna galerija svako toliko priređivali su se nekakvi ad hoc događaji kao dodatak, ispomoć, komentar tekućih programa SKC-a, ili prigodne izložbice od postojećeg materijala iz naše produkcije, produkcije SKC-a u celini, ili prosto vađeni materijali iz prodajnog fonda. Što ne znači da i ti događaji nisu "ozbiljno" pripremani i realizovani. Koliko se sećam, i koliko sam uspela da naknadno evidentiram radeći na rekonstrukciji arhive SKC-a, tokom 1977. godine, osim Vlajine izložbe  realizovala sam još:

U aprilu: Štamapani materijali; izložba radova Grafičke radionice SKC-a uokviru  VI Aprilskog susreta. (Kuriozitet ove izložbe: Bojana Pejić, urednica Biltena VI AS-a, izbacila je moj najavni tekst te izložbe na zahtev direktorice Dunje Blažević - jednom naknadno naišla na originalnu kopiju tog teksta, ali trenutno nisam sigurna da znam gde se nalazi, možda u nekim fasciklama u Arhivi SKC-a)

U maju:
Cvetni trg, simbol i stvarnost; izložba idejnog rešenja rekonstrukcije Cvetnog trga (u saradnji sa Tribinom SKC-a).

Neša Paripović: Grafike i crteži 76/77; izložba iz fonda galerije

U oktobru:
10. Bijenale mladih u Parizu - učesnici iz Jugoslavije: Zoran Popović i Dragoljub Raša Todosijević, Beograd, Mladen Stilinović, Zagreb i Andraž Šalamun, Kopar; izložba (Srećna galerija, SKC).
Dragoljub Raša Todosijević: Was ist Kunst?; performans (Srećna galerija, SKC), kao i razgovor na temu: 10. Bijenale mladih u Parizu uz projekciju slajdova i filmova; učestvovali su: Ješa Denegri, komesar jugoslovenske sekcije, Dragoljub Raša Todosijević i Zoran Popović, učesnici na Bijenalu 

a potom i
Primeri savremene jugoslovenske umetnosti - predlog za kolekciju; otvaranje trajne izložbe na kardio-vaskularnom odeljenju bolnice "Dragiša Mišović" u Beogradu (izložba je otkupljena i postala trajno vlasništvo Bolnice prema projektu Bojane Komadine). 

                    

1976 - 77_UMETNOST, IRONIJA & ČASOPIS "TESTERA"

Otvaranje izložbe "12 jugoslovenskih umetnika & časopis 'Tesetera'" 8. septembra 1976. godine pretvorilo se u pravi veliki trenutak moje karijere - najmanje zbog toga što sam u pratećem šapirografisanom materijalu opet  objavila neki prigodan tekstić, kojim se nisam baš mogla ponositi. Ali, bila je to prva izložba koju sam organizovala u svojstvu v.d. kustoskinje galerije Srećna nova umetnost - što sam postala zahvaljujući odlasku  kustosa Slavka Timotijevića na služenje vojnog roka. Na izložbi su bili zastupljeni: Miroslav Savić, Miško Šuvaković, Jovan Čekić, Braco Dimitrijević, Goran Trbuljak, Julije Knifer, Urkom Gergelj, Raša Todosijević, Zoran Popović, Neša Paripović, Goran Djordjević i Slobodan Šijan. Glavni tekst napisao je Raša Todosijević, a moj tekstić izgledao je ovako: 

Premda tema i sadržaj ove izložbe nisu precizirani predpostavljamo da će biti prepoznatljiva namera organizatora da se predstave oni umetnici čija se dela zasnivaju na jasnim idejama izvan kojih im ne mogu biti pripisana značenja koja nisu unapred tačno ustanovljena.
Uključivanjem u izložbu radova Julija Knifera, pored radova uglavnom mlađih umetnika, kao što su Miroslav Savić, Miško Šuvaković, Jovan Čekić, Braco Dimitrijević, Goran Trbuljak, Julije Knifer, Urkom Gergelj, Raša Todosijević, Zoran Popović, Neša Paripović, Goran Đorđević i Slobodan Šijan, htelo se ukazati na činjenicu da ovo insistiranje na čistom i strogo kontrolisanom postupku kojim se prenosi ideja umetnika nije potpuno novo kod nas i da je čak svojevrsnu kulminaciju dostiglo baš u delu ovog umetnika nešto starije generacije: Njegovo asketsko ustrajavanje tokom niza godina na jednoj te istoj formi (meandru) jedinstven je primer u jugoslovenskoj umetnosti. Taj postupak koji je jasno upućivao na njegovo nastojanje da svoje delo sačuva od neželjenih uticaja i neadekvatnih interpretacija, a uvažavanje tog postupka nužno povlači za sobom i tumačanje njegovog umetničkog i moralnog opredeljenja.
Zato je njegovo delo revalorizovano upravo pojavom mlađih i najmlađih, ovde predstavljenih, umetnika.
Ova uvodna napomena ne znači da je delo J. Knifera direktno uticalo na rad ovih autora, niti to da je njihovo delo svedeno na jednu ideju ili minimalnu formu koja bi svoje opravdanje našla u trajnoj nepromenljivosti. Naprotiv, njihov dosadašnji rad raznovrstan je i na idejnom planu i na planu realizacije. Ali ono što im je zajedničko i što nam se čini da je osnovna vrednost njihovog rada je spremnost da izlaganju svojih dela pristupe na jedan direktan i metodičan način, koji se graniči sa naučnom strogošću. Pošto su ozbiljno prihvatali zakonitosti jezika kojim se služe i značaj materije kojom se bave, rad im se retko iscrpljuje u jednom "komadu", već su pojedine etape njihovog istraživanja, označene grupom dela koja zajedno sačinjavaju jedan mali eleborat problema koji su sebi unapred postavili. Većina tih radova su ili različiti sadržaji prevedeni u određeni medij, ili se isti sadržaj dosledno razvija u različitim medijima koji uslovljavaju određeni postupak. Ovakav način im omogućava da tačno usmere razvoj početne ideje i istovremeno kontrolišu rezultate započetog istraživanja, kao i da onemoguće potpuno različita i proizvoljna tumačenja koja bi njihovom delu pripisivala emocitivna ili sentimentalna značenja i sadržaje koje im oni nisu dali.
Zato što smatraju da su vrednost i značenje dela sadržani u osnovnoj misaonoj tezi, direktno izloženoj, većina ovih umetnika u potpunosti odbacuje dodatna obeležja tradicionalnog umetničkog dela (kao što su estetske i ekspresivne komponente, perfekcija zanatske izrade) koja bi mogla da dodprinesu udaljavanju od početne namere.
Otuda je za razumevanje rada umetnika ovakve orijentacije neophodno uložiti određeni mentalni napor koji je adekvatan mentalnom naporu uloženom u stvaranje predloženog dela. Ovakav zahtev izaziva otpor kod "ljubitelja umetnosti" koji u umetničko delo projektuju svoje trenutne asocijacije, direktno nevezane za samu prirodu dela i u umetnosti traže oslobađanje od misaonog napora. Na slične otpore nailazimo i u umetničkim krugovima koji osnovne vrednosti umetnosti vide u savršenom zanatskom izvodjenju dela i slobodnom "demokratskom", tumačenju njegovog značenja. Rad ovde predstavljenih umetnika nije potrebno izdvajati iz navedenog konteksta jer je baš u njemu nastalo njihovo početno opredeljenje, kao posledica umetničkog i, posredno, društvenog angažmana.
Beograd, 5. 9. 1976.

  Pri koncipiranju i realizaciji izložbe, kao i u odabiru učesnika u najvećoj meri sam se oslanjala na sugestije Raše Todosijevića, a on je i napisao glavni tekst u katalogu i kasnije objavio još jedan u IT Novinama gde je koncepciju izložbe velikodušno pripisao samo meni, što sam slučajno otkrila mnogo godina kasnije dok sam sređivala stari press clipping u dokumentaciji SKC-a. Meni je tada mnogo značilo i samo to što radim sa Rašom koga sam doživljavala ne samo kao umetnika nego i kao profesora očigledne nastave iz savremene umetnosti kroz beskrajne neformalne razgovore koji su od jutra do sutra vođeni u Maloj galeriji.

Na izložbi su bili predstavljeni Miroslav Miša Savić, Miško Šuvaković, Jovan Čekić, Braco Dimitrijević, Goran Trbuljak, Julije Knifer, Urkom Gergelj, Raša Todosijevića, Zoran Popović, Neše Paripović, Goran Djordjević i Slobodan Šijan. Iz nekog razloga, ta kombinacija imena, uz izvlačenje u naziv izložbe i naziv Rašinog rada "Časopis" 'Testera', izazvala je takvu senzaciju da se ovo naizgled bezazleno otvaranje pretvorilo u nenadano spektakularno otvaranje jesenje programske sezone Studentskog kulturnog centra 1976. godine: Srećna galerija (tada još uvek Mala galerija), prostrani ulazni hol (tada još nesmanjen), veliki deo ulice Generala Ždanova i pešačko ostrvo prema ulici Maršala Tita (koje je danas sastavni deo platoa ispred SKC-a) - sve je to bilo preplavljeno (uvaženim!) svečano raspoloženim  uzvanicama ove ad hoc priređene, u osnovi nepretenciozne izložbe... (Takva koncentracija publike na ovom prostoru postaće uobičajena tek osamdesetih sa rastom tzv. novovog talasa, a kasnije sam saznala da razmere ovog događaja nisu bile po volji jednom delu stuffa SKC-a te da je ondašnjoj direktorki, Dunji Blažević, zamereno što je dopustila da početak nove sezone bude obeležen događajem u organizaciji tako efemernog programa kao što je to bila tzv. mala, odnosno prodajna galerija.)

Budući da mi je učešće u realizaciji ovog projekta već pričinilo radost prihvatila sam Rašin predlog da u aprilu sledeće godine napravimo novu izložbu pod nazivom  "Umetnost, ironija, itd..." (to je prevashodno bila izložba  informativno-dokumentarnog karaktera, na kojoj su bili zastupljeni objavljeni  i reprodukovani  radovi umetnika kao što je: John Baldessari, A. Cavellini, Braco Dimitrijević, Gilbert & George, Neša Paripović, Zoran Popović, Ad Rainhart, Salvo, Al Souza, Mladen stilinović, Dragoljub Todosijević, Goran Trbuljak...)  Ovoga puta vernisaž (1. april 1977) nije bio ni približno tako grandiozan, ali je prateća brošura, neugledni šapirografisani svezak ciklostila sa koricama otisnutim u situ, nekoliko godina bio najtraženija i najprodavanija publikacija u izdanju SKC-a...

Umeđuvremenu do kraja 1976. godine realizovalasam još dva manja ad hoc događaja koji nisu bili praćeni ozbiljnijim štampanim materijalom:

U oktobru: Miroslav Miša Savić: Samo jedna linija i beskonačno mnogo linija (posvećeno DRT), ploča; preslušavanje ploče i razgovor. Kuriozitet ovog događaja: Mipijeva mentorka prof. Mirjana Živković zbog čijeg smo najavljenog dolaska obezbedili i stolice za posetioce, samo nekoliko trenutaka nakon preslušavanja ploče, demonstrativno je napustila galeriju.
Izgleda da nije očekivala tako radikalan rad svog studenta.

U decembru: Tomislav Gotovac: Kolaži (koji nisu mogli da se udenu u postavku u Galeriji Likovnog programa gde je bila postavljena glavna Tomova izložba

Do Slavkovog odlaska u vojsku te, 1976-e u Maloj galeriji realizovane su još i ove izložbe:

8. mart

Osmomartovska prodaja nove i ostale umetnosti; prodajna izložba novih slika, stare grafike i klasičnih crteža.

Edvina Romanović i Snežana Ilić, Beograd: Tapiserije - makrame; blic izložba.

april 1976

Peti Aprilski susret; Ješa Denegri i Slavko Timotijević: Radovi 69-76, retrospektiva jugoslovenske nove umetnosti: osnovni umetnički tokovi; izložba foto dokumenata.

jun 1976

Giovana dal Magro, Milano: II Teatro nella strada, fotografije.