PRESARIJUM 16
januar-februar 2004
PONOVO IZLAZI PRESARIJUM!
Izgledalo je da se sa
brojem 15 Presarijum gasi. Nakon šest meseci, ne baš potpune hibernacije (u
oktobru prošle godine vanrednim izdanjem Presarijuma obeležena je godišnjica Drug-ce),
zahvaljujući podršci švedske feminističke fondacije Kvinna till Kvinna i Fondu
za Otvoreno društvo Srbija, Indok centar ipak nastavlja sa radom i evo prvih
rezultata: Presarijum 16 - prvi u novoj seriji od šest brojeva koje ćemo objaviti tokom ove godine. Presarijum
16, pored uobičajenog pregleda pisanja beogradske štampe tokom prva dva meseca 2004. godine, osim
disproporcije u korist aktuelnih članaka iz Politike, donosi i jedan portfolio
starih članaka iz ovog lista preuzetih iz arhive Nede Božinović koja se čuva u
Indok centru. Razlog je stogodišnjica
postojanja ove institucije koja je i sama u u svom prigodnom izdanju od
25.
januara donela pregled svog pisanja kroz vreme u kome se našlo mesta i
za ženske strane. Uz reprint prvog broja
Politike koji je objavljen pre godinu dana i bogatu Indokovu hemeroteku,
učinilo
se mogućim izvesti dokazni postupak o njomen' policy ove značajne
institucije.* Upada u oči da je već u prvom broju Politike, uprkos
njegovom malom obimu,
doneto čak nekoliko članaka i vesti koji se odnose na ženski svet. Ako
se
setimo da je godinu dana pre osnivanja Politike, 1903. godine, osnovana i
prva feministička
organizacija u Srbiji - Kolo srpskih sestara (čija je stogodišnjica
skromno, i
bez učešća današnjih feminističkih grupa i organizacija, obeležena
prošle
godine) to ne bi trebalo da bude iznenađujuće, kao uostalom ni činjenica
da se,
uvodeći svoju "žensku rubriku", Politika svojevremeno svrstavala u red
naprednih novina. Tokom vremena Politika je
promenila mnogo politika, pa i politiku prema ženskom pitanju. Ponekada
je
modifikovala i ponekad menjala naziv ženske strane, ali je tokom
poslednje
decenije, u periodu retroaktivnog učvršćivanja tradicionalnog imidža,
upravo žensku
stranu vratila na njenu najtradicionalniju formu. U istom paketu promena
ustupak nsp-u je napravljen uvodjenjem "muške strane", koja je
koncipirana
po sličnom principu kao i ženska strana, sa uputstvima za život i
dopadanje, čak
i sa "naučnom" kolumnom "Ka večitom muškom cilju". Ako
zanemarimo muške i ženske strane opšti pristup temama od interesa za
žene može
se u načelu okarakterisati kao korektan. Nikada Politika nije bila
negativno
usmerena prema, na primer, pozitivnom zakonodavstvu koje bi se bavilo
unapređivanjem
položaja žena. Podrazumevana naprednost Politike pala je međutim na
ispitu
tokom devedestih kada se uz pomoć crkve i vojske počela voditi kampanja
protiv bele kuge. Tada je Politika, između ostalog, veoma blagonaklono
pratila
akcije "belog sex traffikinga". Krajem devedesetih Politika je čak
povremeno ustupala svoje stranice teškim i direktnim anti-feminističkim
ispadima svojih ad hoc komentatora
koji
su među glavne pošasti "novog svetskog poretka", uz anti-srpstvo,
antipatriotizam i satanizam, svrstavali i feminizam. To je, na sreću,
kratko
trajalo, i bilo je isuviše naglašeno da bi bilo ozbiljno shvaćeno.
Naravno,
Politika se tokom poslednjih godina, povratila: trgovina ženama,
prostitucija,
ekonomski položaj žena, uspešne žene, feljtoni o ženama naučnicama -
ponovo su
teme ozbiljnih istraživačkih tekstova, a od oktobra 2000. godine na
stranicama
Politike ponovo se mogu pročitati vesti o projektima i akcijama koje
poduzimaju
ženske nevladine organizacije. Možda su sa stanovišta ženkih interesa
štetniji,
naizgled benigni, prilozi naravsko-fenomenološko-etnografskog tipa kroz
koje
obavezno provejava solidna doza patrijarhalizma, koja a priori
podrazumeva
"mesto ženskinja" u društvu. Kategorija nedetektovanih ispada najčešće
se provlači kroz feljtone i druge priloge koji ne predstavljaju stavove
uredništva,
ali lakoća njihovog objavljivanja možda govori više nego što bi se
želelo. S
druge strane, u svojim rubrikama kulture Politika je možda prednjačila
pred
drugim domaćim dnevnim listovima u promociji ženskog pisma i ženske
književnosti,
premda i danas njeni ugledni književni kritičari, kada hoće posebno da
istaknu
kvalitet dela neke pesnikinje ili spisateljice, onda krajnji sud donose u
kategorijama muškog roda. Sve su to kontroverze koje upućuju na to da
Politika, poput većine domaćih novina, nema jasno definisanu uredničku
politiku
prema ženskom pitanju, ako otsustvo te politike ne predstavlja politiku.
Pre bi
se reklo da se Politika može svrstati u onu kategoriju glasila koja
funkcionišu
na nivou stereotipa - spremna da ih se pridržava, da ih stvara i da ih
se, po
potrebi, odriče.
D.V.
*Mnoge aktuelne teme koje su mogle interesovati ženski deo populacije u
periodu januar-februar 2004., nisu našle mesta na stranicama Politike. Nešto od
toga pokrile su druge novine, i tek za ponešto od toga našlo se mesta u ovom,
skoro posebnom, broju Presarijuma. Pretpostavljamo da je stogodišnjica ovako
značajne institucije bila toga vredna.
PRESARIJUM 17 mart - april 2004alten press
clipping servisa
indok centra - ažin
Iako
se ne možemo
pohvaliti da novine u dovoljnoj meri i na adekvatan način pišu o temama i
pojavama koje se tiču života žena u našoj sredini, pri biranju tekstova
koji će
ući u pojedinačne brojeve Presarijuma uvek se nakupi dovoljno
nedvosmisleno
bitnih priloga (u pozitivnom ili negativnom zmislu, svejedno), tako da
za neke
"suptilije" obično ne preostane prostora. Tu i tamo nađe se mesta za
diskretnu denuncijaciju uobičajene prakse "ozbiljnih" novina da svoju
prikrivenu žudnju ka žutom zadovolje prepotentnim preuzimanjem klipova
iz
"senzacionalističke" štampe (sa akcentom na određeni broj ličnosti).
Za donošenje velikih članaka koji se na ozbiljan način bave temama koje
nisu u neposrednoj
vezi sa ženskim pitanjem, ali se o njega neposredno ogreše, uglavnom ne
ostane prostora,
dok su se za donošenje primera razotkrivajuće upotrebe slike u
uređivačkoj
praksi većine naših novina nekoliko puta sklopile sve okolnosti. U
proteklom
periodu najneoprostivija uzgredna ogrešenja u novinskim komentarima
dogodila su
se povodom izveštavanja o aferi vezanoj za pozorišnu predstavu Seks
trafiking,
inspirisanu reality shonj aferom otkrivanja trgovine ženama u Crnoj
Gori, u
kojoj se ozbiljan kriminal tretira kao lascivni humor, kao i u okviru
izveštavanja sa procesa Ditru u Belgiji, kada se snimci zlostavljanja i
silovanja devojčica, uz dužno užasavanje opisuju kao "porno"
materijal, i to - u Politici! Iako ovaj broj Presarijuma pokriva period u
kome se dogodio 8. mart i u kome su
najavljeni republički predsednički izbori, "pozitivno" pitanje učešća
žena u politici kao da je pomalo zamrlo. I dalje se ženskom pitanju
radije
prilazi sa pozicija kurioziteta kao što su osvrti na "umetnička dela na
temu poznatih žena , "prva žena", "žene u ratu", "žene
u svetu" (po mogućstvu, islamskom), "zdravlje žene",
"problemi žena u menopauzi, hormonska terapija - da ili ne". Uz
uznapredovala
istraživanja o sve većem postotku oboljevanja od raka medju ženama u
neposrednom
okruženju, u provereno prihvatljive teme spada i dalje trgovina ženama,
seksualno zlostavljanje i nasilje u porodici, SOS telefoni... Pri tom se
na
aktivnosti nevladinih ženskih organizacija za pružanje pomoći u ovim
oblastima uglavnom pozitivno gleda, dok
se na drugoj strani, glavna netrpeljivost javnog mnjena prema nevladinim
organizacijama prelama kroz otvoreno mizogine ispade protiv nekolicine
njihovih
eksponiranih žena (što se sve ukupno slilo u sito i rešeto Ninovih
novinara i čitalaca).
Najozbiljnije intonirane rasprave na temu rodne ravnopravnosti za sada
se i
dalje plasiraju na stranicama Danasa, koji relativno uredno donosi i
izveštaje
o inicijativama i akcijama ženskih grupa, dok glavne vesti uglavnom
stižu iz
Vojvodine - verovatno zato što Vojvodina ima oficijelni sekretarijat za
ravnopravnost polova. Politika, korektno, ne propušta da donese
izveštaje o
istrazivanjima o nasilju i u porodici, i istraživanjima koja preduzimaju
centri
izvan prestonice, a omiljene teme su joj ženska društva. Zloupotreba
žena u
marketingu, takođe je omiljena Politikina tema. Večernje novosti se,
osim izveštavanja
o neposrednom kriminalu u kome su žene žrtve, uglavnom bave položajem
žene iz istorijsko-feljtonističke
vizure... Inače, Osmi mart je i dalje u tranzicionoj poziciji kod nas,
što se
možda vidi i iz potfolia koji donosimo u ovom broju. Nadamo se da smo,u
već
ustaljenoj rubrici Iz Arhive Nede Božinović doneli mali dokaz da Osmi
mart, čak i kod nas, nije prosta komunistička ujdurma
i da ga bez griže savesti i u novom ideološkom okružernju možemo
smatrati
legitimnim datumom ženskog oslobodilačkog pokreta.
D.V.
Raspevanost domaće štampe na domaće teme sve više sužava manevarski prostor Presarijuma za donošenje članaka koji se odnose na položaj i aktivnosti žena u svetu. U nekoliko poslednjih brojeva
gotovo da su u potpunosti bile potisnute priče sa svetske scene, kao uostalom i u ovom dvobroju, premda je u samoj štampi tih priča bilo dosta i premda su često bile objektivno zanimljivije i indikativnije od
domaćih. Budući da su domaće najaktuelnije (ženske) teme manje-više inspirisane (ako ne diktirane) svetskim trendovima, naše čitateljke ipak neće biti uskraćene za informaciju o tome koje su teme i ideje u opticaju u svetu. Disparitet donekle umanjuju i tranzicione obaveze koje delimo sa susedima, što je posebno očigledno kroz način na koji se domaća štampa njima bavi, kao i kroz činjenicu da se značajan procenat tih osvrta odnosi na položaj i probleme upravo naših susetki.
Jedna od zajedničkih tema sa susedima u proteklom periodu svakako je bio, danas već zaboravljeni "plebiscit o Severini", koji je u kratkom periodu kontaminirao apsolutno sve javne medije u zemlji, sve javne poslenike, sve ideološke i stranačke opcije i kandidate, na sličan način na koji je pre dve godine Cecin koncert na Marakani "pomerio" pravila javnog izveštavanja. Zahvaljujući dužem vremenskom periodu koji ovoga puta pokrivamo, uspeli smo da 'slučaj Seve' uglavnom zaobidjemo, iako je pretila opasnost da nam se baš on nametne kao primer povećane tolerantnosti (do bolećivosti) javnog mnjenja prema nepodopštinama jedne žene.*
Nisu svi plebisciti i javni skandali kratkog daha: 'slučaj Moldavke S. Č' i danas baca senku na crnogorsku
političku scenu, a domaća štampa nastavila je ne samo da prati taj slučaj već i da ozbiljnije i angažovanije istražuje problematiku trgovanja ljudima, posebno ženama, ne samo u Crnoj Gori i u svetu već i u Srbiji. Količina tekstova koje u ovom broju donosimo na tu temu proporcionalno je veoma mala u odnosu na broj I značaj objavljenih tekstova u periodu koji pokrivamo. Opet smo se rukovodile činjenicom da je u
prethodnim brojevima ta tema uredno pokrivna. Nije u potpunosti zamrla ni 'afera Vuk Obradović' čija je, svojevremeno politička obojenost doprinela da se, izuzev retkih slučajeva, na primere seksualnog uznemiravanja ne gleda potcenjivački i sa omalovažavanjem, premda smo u ovom broju dali prednost tekstovima koji se više odnose na pojave seksualnog zlostavljanja, kao i tekstovima koji informišu o naporima nevladinih organizacija i državnih institucija u pravcu prevencije i saniranja sve vidljivijeg porodičnog nasilja...
Najviše teškoća u dajdžestiranju pres-klipinga počeo je da pričinjava Danas, koji sve ozbiljnije i opširnije obrađuje ženske socijalne i dnevno-političke teme, kao i one kulturološke kojima se preispituju pitanje roda i pola u umetnosti i kulturi, tako da povremeno poprima odlike feministički angažovanih novina. Poput Politike, Danas se takodje sve više bavi ženskim pitanjem u susednim ex-jugoslovenskim državama i u svetu i, kao i Politika, ima manje ili više specijalizovane novinare za ovu oblast. Iako ove novine feminističkim i rodnim temama prilaze sa korektnih pozicija, Danasovim lektorima/lektorkama ne smeta jezički maskulinizam: žene su ministri, predsednici, profesori, sociolozi... izgleda da je to jedina tvrda jezička konvencija u inače lingvistički anarhoidnoj Srbiji, ako već nije strah od sindroma Gospodje ministarke.
Šta smo još propustili? - U Novostima tekstove tipa 'moja, ili ničija', 'zločini iz strasti', 'zločini iz koristoljublja', 'žene podvižnici', žena zlostavljateljnica zatvorenika u iračkom zatvoru... zato što su Novosti počele da relativno redovno prate rad i saopštenja socijalno odgovornih nevladinih organizacija koje se bave prevencijom ili borbom protiv svih kategorija nasilja nad ženama...i čak i kad nisu naklonjene fenomenu ženskih nevladinih organizacija trude se da zadrže neutralan ton, ili barem da se provuku bez komenatra, a ponešto od toga ima u ovom broju. Ono što je za Novosti oduvek bilo karakteristično to su istorijsko-etnografski feljtoni koji dotiču pitanja lokalne ženske istorije i etnologije, običaja, presedana... (u ovom broju donosimo jedan nastavak aktuelnog feljtona).
Politika je imala puno tekstova posvećenih ženama književnicama, posebno sada kada ima sopstvenu ediciju kniga, koje nismo uvrstili u ovaj broj, a takodje se bavila fenomenom sve većeg broja dela o životima izuzetnih žena, što smo delimižno pokrili. Žene u politici, to je tema koja u Politici nije zaobilažena, ali nije ni preterano obradjivana: u predizbornim kampanjama (predsednički i lokalni izbori), stavljan je akcenat na činjenicu da se kandidatkinje po pravilu osvrću na problematiku žena u politici i da očekuju podršku žena. Politika se bavila i temom supruga i prvih dama tokom predsedničkih izbora, a jedna od predsedničkih kandidatkinja imala je dobar publicitet, 'samo zato' što je princeza. Trgovina ženama na Kosovu i Srbiji, pedofilija u Belgiji, mučenja u Iraku iz ugla činjenice da je jedna žena u mučiteljskom timu. Ugroženii muškarci (ženska strana). Romkinje. Kao i uvek Politika je donosila redovno članake i vesti koje se odnose na položaj žena u svetu, kao što su problemi zabradjenih muslimanki u Francuskoj i Nemačkoj, sudski procesi povodom potcenjivanja žena, protesti
protiv zabrane abortusa i seksualna zloupotreba u školama u Americi, seksualno uznemiravanje na radnom mestu u Sloveniji... Ostale ozbiljne aktuelne teme uglavnom su ušle u ovaj broj. Iz Vremena smo ispustili rodno senzibilisane rubrike Pun kufer Marketinga i TV manijak + nešto vrlo vrlo ozbiljno + nešto vrlo žuto..., a nešto smo i uzeli.
A NIN, a Nin? O Ninu drugi put!
D. V.
______________________________________________
* Dok je naizgled svima bilo jasno zašto je slučaj Seve ušao u ozbiljnu štampu, dotle se niko ne pita kako funkcioniše mehanizam uspostavljanja
'decentnog fenomena Frida Kalo' koji disciplinovano, kao prirodnu pojavu, mesecima podjednako opslužuju i ozbiljni i neozbiljni mediji. Osim Fride i Severine pažnju štampe privlačio je fenomen harizmatskih političarki iz sveta (Sonja Gandi, Margaret Tačer), a sa domaće scene
ličnost Princeze Jelisavete u povodu i dekoru predsedničkih izbora.
ALISA I METAFORE
"Ako sam dobila nagradu zato što sam žena pisac, onda ću je primiti kao žena i biću povređena", izjavila je Elfride Jelinek ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost, unoseći "tipično ženski" otrežnjujući ton u euforiju pozitivne rodne diskriminacije. Mnogo dramatičnije primere zaborava i trežnjenja imali smo, nažalost, na domaćem terenu: neukom lakoćom i arogancijom srpske estradne inteligencije i štampe obeščašćeno je jedno dete, jedna devojčica, jedan dečak, jedan odrastao čovek i jedna odrasla žena, svi Romi, siromašni. Dok se u povodu slučaja i izjave Elfride Jelinek može otvoriti akademska rasprava o aktuelnom socio-kulturološkom trendu, naš "slučaj" diskredituje svaku diskusiju pa i obezvreduje praksu Presarijuma da ukazuje na sve one sumnjive priloge o muško-ženskim razlikama kojih je inače puna dnevna i periodična štampa, kao uostalom i elektronski mediji..? Naravno da ne treba uzimati za ozbiljno "analitičke" tekstove kao što je onaj na "Muškoj strani" u Politici od 3. oktobra u kome se, uz pozivanje čak na nekakvo naučno istraživanje, raspravlja o razlikama u reagovanju žena i muškaraca na seksualnu zloupotrebu na poslu, neodgovorno podupire "romantičnu" tezu o balkanskom mačo-menu kome navodno imponuju "startovanja" od strane dominantnih šefica..., kao što ne treba uzimati za ozbiljno ni primere uznošenja srpskog sirotinjskog mačizma koji se provlače i kroz ozbiljne nedeljnike: u Ninu kroz nekakav zabavni upitnik M. Gutović
provlači "svoju poslednju" a propo tužbe koju je protiv TV Pink krajem prošle godine podnela mreža ženskih grupa, a u Vremenu kroz inkriminisanu rubriku Ljudi i vreme ...I ne bi li potezanje prve srpske opere bilo tako ozbiljno olako da je kojim slučajem nije potpisala žena...i da li bi se olako, kao nekad, javno licitirali zdravstveni kartoni da kandidatkinja za mesto direktora Instituta za db nije "opet" bila jedna žena (setimo se samo uvoda u sednice Saveta odbrane kojima je trebalo da po službenoj dužnosti prisustvuje Nataša Mićić)... Da se ne vraćamo na temu lakoće karikaturalnih kvalifikacija bivše ministarke prosvete, koliko god se ne slagali sa njenim "prosvetiteljskim" potezima... Da nije reč o "običnoj ženskoj paranoji" nego o kulturološkoj shizofreniji dovoljno je staviti jedne pored drugih slavodobitne naslove kojima se objavljuje svako "prvo" naimenovanje žena na važne političke i upravljačke funkcije i one denuncijantske otelovljene u rečici "opet" u slučajevima uzastopnog naimenovanja osoba ženskog pola na te iste važne društvene funkcije... Štampa je, inače, u ovom periodu pozitivno diskriminisala fenomen porasta broja žena na političkoj desnici, kao i fenomen porasta "ženskog terorizma" indikativno definisan u komentaru ruske pesnikinje Ljudmile Ulicke objavljenom u Ninu u okviru priloga o terorističkom napadu na školu u Beslanu. Nin je sa naizgled benignim prilogom o bosanskoj operi Srebrničanke ponovo aktuelizovao pitanje (zlo)upotrebe "tema dana", nadovezujući se na naizgled nenadovezive priče o nedavnim pozorišnim predstavama na teme seks-trafikinga, pedofilije, porodičnog i seksualnog nasilja, kao uostalom i na pitanje abortusa, koje je mesecima služilo kao medijska legitimacija ovogodišnjeg Venecijanskog filmskog festivala...
In memoriami, sećanja, čitulje i pomeni možda ponekad (uvek?) govore više o stvarnoj poziciji žena u društvu nego što im je namera. Olake upotrebe institucije pomena i nekritička kvalifikacija angažmana preminule osobe prisutna je čak i u pomenu Žarani Papić koji su izmedju ostalih potpisale Ženske studije, AŽIN..., vraćajući na početak pitanje ko smo i u čije ime govorimo?
D.V.
Kao i svake godine i ovaj novembar je prošao u znaku aktivizma ženskih grupa u borbi protiv porodičnog nasilja i nasilja nad ženama. Tradicionalna internacionalna kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" ove godine je organizovana u 45 gradova u Srbiji pod naslovom "One nemaju poverenja - Zašto?", stavljajući naglasak na zdravstvene posledice nasilja. Održan je i seminar za novinare "Odgovornost medija i nasilje nad ženama" u okviru koga su, izmedju ostalih predstavljeni i informaciono dokumentacioni centri Indok iz Beograda i Dicens iz Novog Sada. U Budvi je početkom novembra održana i konferencija na temu "Žene i zaposlenost u jugoistocnoj Evropi." Novine su te aktivnosti tek delimično pokrile, više indirektno i više one koje se odnose na nasilje, što je možda urgentnije, ali možda i više zahvaljujući odluci predsednika Srbije da svoje pravo na pomilovanje ove godine primeni na nekoliko žena koje su počinile zločin kao odgovor na prethodno počinjeno nasilje u porodici. Logično je da i ovaj broj Presarijuma donese najviše tekstova koji su se bavili nasiljem nad ženama, pre svega prateći aktuelnost trenutka iz perspektive aktivizma, potom poštujući i činjenicu da su i novine dosta pisale o tome, a i vraćajući dug našim čitateljkama, budući da smo u ovogodišnjoj seriji biltena često zaobilazile tekstove na ovu temu, dajući prednost manje učestalim pojavama i računajući na to da se objektivnost štampe kada je u pitanju "prosto" nasilje uglavnom podrazumeva.
Čime se inače Presarijum bavio tokom 2004? Pa prvi broj u 2004 (Presarijum 16) bio je posvećen stogodišnjici Politike i analizi njenog pristupa ženskom pitanju. Presarijum 17 bio je posvećen aspektima obeležavanja 8. marta u novim ideološkom okruženju, kao i zloupotrebi "teme" seks trafikinga i seksualnog nasilja u šou biznisu. U dvobroju 18-19 nastavile smo da se bavimo tzv.
ženskim fenomenima privlačnim za javne medije, ističući istovremenio činjenicu da je jedan od dnevnih listova (Danas) prešao kritičnu granicu i otpočeo da se kontinuirano, ozbiljno i opširno bavi ženskim pitanjem, ustupajući svoje stranice deklarisanim aktivistkinjama ženskog pokreta. U prethodnom broju skrenuli smo pažnju na porast pozitivne diskriminacije u savremenom svetu koja se ogleda kroz primenu kvota ne samo u politici već i u sistemu nagradjivanja i dodela priznanja u različitim oblastima.
Prateći štampu i dajući sebi za pravo da je komentarišemo i da kritikujemo njen pristup pitanjima koja se posebno tiču žena, nismo polazile nužno sa pozicija da smo samom činjenicom da smo žene neprikosnoveni arbitri za ispavan pristup ženskom pitanju i drugim temama od posebnog interesa za žene. Manje ili više diskretno na stranicama Presarijuma dobijale su svoje mesto i pojave i komentari koji su posredno ili neposredno dovodili u sumnju opravdanost odvojenih napora žena i muškaraca da se naše mesto u prostoru učini bar za nijansu boljim. d.v.
PRESARIJUM 22 januar-februar 2004 a:
drag
NOVA GOSPODA & Co
U pretprošlom broju
Presarijuma, u pomanjkanju inspiracije da iz ženskog ugla prokomentarišemo
pisanje NIN-a u datom periodu, obećali smo, kao fol zagonetno, da ćemo o NIN-u
pisati drugi put. Sticajem okolnosti, 27. januara ove godine NiN je obeležio
70-godišnjicu postojanja, što je ispalo kao dobar povod da u ovom broju
Presarijuma delimično ispunimo to olako ddato obećanje...
A stvari stoje ovako: prateći poslednjih 8 brojeva NIN-a zabeležile smo sledeće:
Na Ninovoj listi za ličnost 2004. godine po prvi put se našla jedna žena -
Jasna Šekarić! Na top listi za ličnost prethodne godine u svetu muzike, koja u
celini odražva muško-ženski odnos na 50:50, na prvom mestu je opet žena -
Isidora Žebeljan. U Ninu od 13. januara, u intervjuu pod nazivom "Špijuni
u vrhu države", bivši načelnik vojne bezbednosti upotrebio je sintagmu
"gospođica sa tašnicom" umesto imena i prezimena Nataše Mićić, govoreći
o periodu kada je ona bila v.d. predsednica Skupštine Srbije, v.d. predsednica
Srbije i članica vrhovnog saveta odbrane, a da intervjuer "nije ni
trepnuo". Od broja do broja žena je u NIN-u čas predsednica, čas sekretar,
čas istoričar...
Statistika obletničkog broja od 27. januara izgleda ovako: u sadržaju su
posebno najavljena 4 intervjua sa fotografijom ličnosti, od toga 1 je žena;
ukupan odnos svih objavljenih intervjua: 6:2 u korist muškaraca; ukupan odnos ostalih
priloga je 60:40 u korist muškaraca; povodom obletnice Nina tražena je izjava
od 104 muškarca i 13 žena; od potpisanih autora tekstova i drugih priloga 7 su žene,
48 su muškarci; svi glavni urednici su bili muškarci u intervjuima sa ljudima
koji su podizali NIN, glavna intervjuisana žena bavila se plasmanom, a glavni
intervjuisani muškarac je bio glavni urednik. U broju od 3. februara za NIN su
samo dve žene bile vredne pominjanja: jedna šefica fudbalskog kluba i jedna šefica
Misije Međunarodnog monetarnog fonda. NIN od 10. februara donosi poduži tekst o
nasilju u porodici, dok se "kultni fenomenolog" bavi aferom sa kućnim
videom Suzane Mančić. Statističku čast ovog broja spasavaju forografije i
tekstovi velikog broja žena u podlistku "Biznis klub" u kome često
ima više žena nego muškaraca, što se može smatrati simptom koji matičnom listu
možda promiče, iako je, istini za volju, i njegov glavni novinar za pitanje
biznisa žena. NIN 0d 24. februara pod naslovom "Kolateralne zatočenice"
donosi interesantan i neočekivan prilog o suprugama haških optuženika. U istom
broju donet je prikaz istraživanja Vladislava F. Ribnikara "Oblici svojine
u našoj istoriji" s kraja pretprošlog veka u kome je podvučena primedba o
položaju žena: "Žena nije stajala u neograničenoj vlasti svojega muža već
je bila ravnopravna ličnost koja je čak na sudu mogla svedočiti. Ona je imala
polovinu muževljevog imanja... "
Opšti utisak je da se danas NIN ne bavi previše ženskim pitanjem, ali da zato,
poput Vremena (na što smo već ranije skretali pažnju) i NIN na svojim tzv. žutim
stranama donosi apsurdne citate iz drugih novina i medija i često daje prostora
seksističkim i mizoginim ispadima. Tako, na primer, NIN u broju od 17. februara
prenosi odgovor B. Karića jednoj tv-voditeljki na njeno pitanje da li je gledao
kućni video Suzane Mancić: "Pa gledao bih Vas u takvim pozama, radije nego
nju. Bilo bi mi prijatnije" - a
Karićevi arogantni, podrazumevajući, seksizmi provlače se i kroz njegovo prepričavanje
anegdote vezane za direktorku njegove televizije i njeno donje rublje.., a možda
još i više u komentarima o tradiciji, mestu žene i "snajkama", u
velikom tekstu o Karićima u jednom od brojeva Vremena, koji delimično prenosimo
u ovom broju Presarijuma, kao možda najbolji primer lokalnog kolektivnog
fantazma na zadatu temu. Kada smo već kod Vremena i ad hoc statističarenja,
podvucimo i to da Vreme možda ima izbalansiraniji muško-ženski odnos u celini,
da je, iako su žene u prednosti na žutim stranama, sam staff rodno
izbalansiran, s tim što vrh piramide ipak zauzimaju muškarci... Toliko o nedeljnicima!
Što se tiče dnevnih novina koje pratimo, nadamo se da smo donele dosta
raznovrsnih i karakteristčnih članaka koji (bez komentara ovoga puta) u osnovi
pokrivaju sve oblasti "od interesa za žene" koje pokrivaju same
novine, što ne znači da "onoga čega nema u novinama, nema ni u
stvarnosti"! Ali, to je naravno, ozbiljna tema, koja prosto vapi za odlaganjem
i zato - o tome, možda(!) drugi put.
D. V.
INDOKTRINALIJE
U intervjuu koji je sa njim doneo NIN od 26. maja, Andrej Končalovski, poznati ruski filmski reditelj, kao ilustraciju za svoju usputnu tezu da je Rusija i danas zemlja robova, uzima upravo odnos prema ženama, koji smatra i uzročnikom visoko razvijene prostitucije u toj zemlji. Na pitanje novinarke zar sovjeti nisu ništa uradili tokom osamdeset godina vladavine, on odgovara da delimično jesu, ali kad su oni otišli, sve je ostalo isto kao i pre. Samo nekoliko godina ranije usputne izjave ovakvog tipa mogle su se uzimati tek kao još jedan primer poslovičnog slovenskog pesimzma, ali danas...
Iako su danas naše novine manje-više pune pozitivnih primera prirodnog osvajanja boljih i ravnopravnijih uslova života za žene
širom sveta, lakoća kojom se kod nas žene iz javnog, kulturnog i političkog života u istim tim novinama ograđuju od
feminizma (šta god ta reč značila, pogotovu kod nas nakon devedesetih godina prošlog veka i antimondijalističke propagande ondašnjih vojnih i-džejeva) prilično je simptomatična... U tom kontekstu zvuči prihvatljivije ranije objavljena izjava Hilari Klinton (kada smo već kod citiranja poznatih) da oseća potrebu da uvek iznova podseća svoju ćerku da prava i slobode koje su žene dobile/osvojile nisu ničim zagarantovane i da žene moraju toga stalno biti svesne, jer se inače sve može vrlo lako i izgubiti...
Donoseći na poslednjoj strani prošlog broja Presarijuma pomalo neobičan članak o nadarenoj guslarici u kome se, između ostalog moglo pročitati i to da se ona 1999. godine prijavila vojnom otseku da bi, ukoliko njeni sinovi budu bili pozvani na ratište, ona želela da im se pridruži, nismo ni slutile da će se, sticajem okolnosti naša štampa u mesecima koji slede, neibežno baviti fenomenom Majke: neposredno pre nego što su morale da počnu da se bave ozbiljnijim izveštavanjem o aktivnostima majki iz Srebrenice (iz perspektive približavanja obeležavanju desetogodišnjice srebrničkog masakra), srpska dnevna i periodična štampa dala je dosta prostora izveštajnju sa sahrane majke Radovana Karadžića, kao što je dala dosta značaja i citiranju navodno njenih poruka sinu pred smrt da se ni u kom slučaju živ ne predaje Haškom tribunalu. Potom su usledili vesti i komentari nakon emitovanja snimka sa zločinima koje su počinili pripadnici paravojne formacije škorpioni, kao i fotografisanje i uzimanje izjava majke jednog od počinioca...
Mozda je lako, a možda i nije, otkrivati, opisivati, kritikovati ovu nepodnošljivu lokalno-patrijarhalnu matricu, ali koji drugi model nam je uopšte bio nudjen preko medija, osim možda onog zaboravljenog i pomalo beščasnog pohoda majki na kapije kasarni početkom devedesetih, kada su, svakako u pokušaju da nešto izmene, spasavale svaka svoje dete...
Ali na početku perioda koji pokrivamo ovim brojem Presarijuma - bio je Osmi mart.
Što se tiče nedeljnika koje pratimo (NIN i VREME) oni se tom temom nisu posebno bavili, ali je možda u referentnim brojevima bilo dosto intervjua sa ženama različitih zanimanja, što je možda bila i koincidencija. Osim što je napravilo iskorak i konačno sa žutih strana Cecu nacionale prebacilo na ozbiljne strane (nije li i ona samo fenomen našeg doba?), VREME je u ovom periodu donelo intervje sa političarkom Vesnom Pešić, ministarkom Ivanom Dulić Marković, Vericom Barać, članicom antikorupcijskog saveta, kao i feljton o Kseniji Atanasijević, odstranjenoj, zaboravljenoj i ponovo otkrivenoj srpskoj filozofkinji prve polovine 20. veka. NIN je u broju od 17. marta, u rubrici Društvo doneo malo istraživanje o kvalitetu života u Srbiji i u svojoj statistici posebno je uzeo u obzir podatke o ženama. U istom broju NIN je doneo članak sa interesantnim detaljima o bračnim ugovorima iz novog Porodočnog zakona, a tekst o inicijativi za legalizaciju prostitucije u broju od 12. maja (kada je doneo i fenomenološki zanimljiv članank o pomenutoj sahrani majke Radovana Karadžića). U ovom periodu su i svi drugi štampani mediji, uredno prateći rad Skupštine mogli da bez zazora posvete posvete dosta prostora, upravo zahvaljujći pomenutoj nicijativi da se i ta oblast konačno uredi i eventualno legalizuje. Tradicionalno vaspitanje dalo je i tu svoj obol, ako ne u generalnom pristupu, ono u finesama ispoljenim u naslovima i podnaslovima tipa kome korist, kome zadovoljstvo.Dnevne novine koje pratimo bile su eposredno svesnije 8. marta, od čega uspevamo ponešto i da donesemo u ovom broju. Ipak, bilo je inspirativnije da se ponovo malo vratimo na igru statističarenja u koju nas je uvuklo učešće Indoka u Global Media Monitoring Projectu 2005 u prikupljanju podataka o vidljivosti žena u štampanim i elektronskim medijima. Primenjujući na dan 8. marta prostu metodu prebrajanja punih
objavljenih imena u celim novinama, uključujući komercijalne stranice i izostavljajući strane sa čituljama došli smo do poraznih statističkih rezultata koji izgledaju ovako: NOVOSTI su 8. marta imale razloga da donesu puno ime i prezime 313 osoba. O tog broja 36 su bile žene, preostalih 277 su muškarci. Na 77 fotografija čije su teme i motivi ljudi iz bilo kojeg razloga moglo se videti 30 ženskih i 118 muških likova. DANAS je 8. marta imao razloga da donese puna imena 326 ljudi, od toga su 43 bile žene, 283 muškarci. Na 33 fotografije koje donose informacije o ljudima vidi se 20 žena i 50 muškaraca. POLITIKA je tog dana punim imenom i prezimenom pomenula, potpisala ili potpisala 591 osobu. Od toga su 97 bile osobe ženskog pola i 494 muškog. Na 62 fotografije čija su tema bile pojedine ličnosti, ili ljudi opšte, mogli smo videti 21 ženu i 86 muškaraca. Inače, ovaj broj Politike je uveo čitaoce preko naslovne strane u prigodan tematski blok o 8 martu u kome uz iscrpno statističerenje na zadatu temu i donošenja kratkih vesti o rezultatima rada ženskih grupa za pružanje pomoći žrtvama seksualnog i porodičnog nasilja, kao i o najavi zakona o polovima, provukla formulacija da 8. mart simbolizuje neravnopravnost polova, a blokčić o istorijatu proslave 8 marta naslovila sa Za sve je kriva Klara Cetkin! Možda zato nije na odmet još malo statističarenja po prvim ozbiljnim stranicama ove srpske institucije: Naslovna strana: 6 tema: 1 (gore pomenuta) odnosi se na žene. 2. strana: 10:0 žena, premda je ispod važnog članka potpisana novinarka 3. strana: 10 članaka, 2 žene na slikama + vest o protestima žena u Turskoj. 4. strana: 12 članaka, 0 o ženama, 1 potpisana novinarka 5. strana: 7 članaka, 6:1 o feminzmu + jedna žena o kojoj se piše, sa fotografijom + 2 novinarke 6. strana: 3 članka, 2 potpisane novinarke 7. strana: 6 članaka, 0 žena, dve fotografije muškarca. 8. strana: 6. članaka, 0 žena, 9. strana : 7 članaka, 4 o ženama (3 o 8. martu, 1 o zdravlju) 10. strana: 3 članka, 0 žena 11. strana: 6 članaka, 1 o ženi (kriminal, sudstvo)....i td..., itd... ...and the point is: dok su žene u novinama direktori i šefovi, a higijenski radnici - čistačice, blagajnici - blagajnice i kasiri – kasirke, drugačije ne može ni da bude... Ipak da ne bude zabune i da ne provedete leto u blagoslovenom neznanju, otkrićemo vam veliku tajnu zapretanu u press clippingu koji već prikupljamo za sledeći broj: feminizam je demode!
Indokmatauk
ca
PRESARIJUM 24-25 maj - avgust 2004
p25tembar - decembar 2005.
Najpre
obratite pažnju na Sevojno, a onda izfenomenanalizirajte
KAKO UMIRU ŽENE?
Izuzimajući poneku
naznaku o tome gde je ženama najbolje, te neizbežni osvrt
na goruće pitanje položaja žena u islamskim zemljama i akciju 1000 žena za Nobela, koja je bila i svetska i naša, na stranicama i ovog broja Presarijuma,
donosimo uglavnom tekstove koji su se bavili domaćim temama. Priloga ima na
pretek i mi naravno prenosimo tek malu količinu od onoga što se tokom tri
letnja meseca skupilo u Indokovoj novinskoj bazi podataka.
Generalno uozbiljenje u vezi sa pojavama koje, na žalost, još uvek prevashodno
ulaze u žensku interesnu sferu kao da se u ovom
periodu najizrazitije odslikavalo u NIN-u iz koga donosimo znatan broj tekstova
u kojima se odgovorno pisalo o nasilju u porodici, Zakonu o porodici, trgovini ženama, ..., ali i fenomenu
učešća velikog broja žena u poslovima oko tzv. evropskih integracija. Sa
stanovišta domaćih naravi možda je najindikativniji Ninov blok o romanima koje je mimoišla Ninova nagrada - posebno top liste 10 najboljih romana koje su sastavile učesnice i učesnici u promišljanju
te teme (tri žene i šest muškaraca): na sedam od devet lista nema ni jedne žene!
Ovu strategiju isključivanja jedna od učesnica pokušala je da neutrališe rodno
izbalansiranom listom sa četiri ženska i šest muških romana, dok "deveta lista", na kojoj su zastupljeni isključivo romani književnica,
na šokantan način pokazuje sa kojom se lakoćom može napraviti i takva lista, ali još više i sa kojom su podrazumevajućom lakoćom dela književnica,
koje su čak i "priznate", potiskivana na rubove lokalnih književnih zabrana...
Neučvršćena pozicija žena u srpskom establišmentu posebno se lako iščitava
u oficijelnim posmrtnim ritualima: prostim praćenjem rubrika Čitulje, Pomeni, In memorijam, može se steći utisak
da kad umre "važan" muškarac, gotovo istovremeno sa vešću o njegovoj smrti idu opširni, ozbiljno napisani in
memoriami koji nas podsećaju na njegovu veličinu i značaj, a kad umre neka "važna" žena, eventualni in memoriam se pojavljuje sa
velikim zakašnjenjem, ili ga uopšte ne bude. Ili, što se ne retko i događa, na
"skromni značaj žene" podseća njena porodica u plaćenom oglasu. (Potpuno
izvan običajnih shema, osvanule su ovih dana na stranicama Politike dve crtice povodom smrti Sonje Hlebš, koje smo doneli zajedno, bez obzira što smo
time ušli u jurisdikciju sledećeg broja Presarijuma). Kao da za sve te "važne"
muškarce u uredničkim fiokama stoje kovertirani in memoriami, a kao da smrt
svake "važne" žene dodje nekako iznenada, ili suviše kasno. Naravno, postoje
i izuzeci, izvestan broj žena sa
"muškim" karijerama, a u bivšem režimu disbalans u vestima o smrti žena
i muškaraca bio je delimično maskiran zakonskom obavezom prema prvoborcima i
prvoborkinjama iz II svetskog rata, koja je obezbeđivala jednakost u pravu na vest o smrti, ako ne i na ravnopravnost u privilegijama za života.
Indokmata: Dragica V ori: danas, nin,
politika,
večernje novosti, vreme
i dalje važno prva žena:
komandant (sic!), kancelar (sic!), žandarm (sic!), čelnik (sic!) ovoga-ili-onoga
.... žene u važnim poslovima - evrope, akcija nominovanja 1000 žena za nobela, srebrenica+žene
u crnom, , nasilje u porodici, zakon o porodiciabortusi, seks trafiking,
ubistva: nju pa sebe!, nepoštovanje privatnosti i interesa žrtve!, rodna statistika,
"otkrivanje" žena u istoriji, žene u umetnosti diskrepanca između
ven. bijenala i domaćih naslova o ženama u umetnosti, tipa himna ženi, opštinske
komisija za rodnu ravnopravnost, lepota i pamet - primitivne
zloupotrebe polnih razlika, feminizam je mrtav - živele dame od stila i silikoni
za maturu! glupo, ali korisno: razlike u seksualnim navikama i potrebama žena i
muškaraca tema i M i Ž strana, žene istoka, afrike i trećeg sveta, sevojno i
"povlašćenost" žena i politika: "žene oštre nokte " sport:
zaboravljene devojke metaarhiva: prepričana priča iz pedesetih.
DVE BOJE. SIVO.
Ako bi se monitoring štampe uzimao samo kao pokazatelj "ozbiljnih ženskih
tema", ili samo kao izvor vesti o događajima koji se odnose na žene ili se
ti~u njihovih "ozbiljnih" aktivnosti i tekućih interesa, onda svođenje
klipinga na samo dve "ozbiljne" novine možda i nije tako "strašno".
I površnim pregledanjem Indokove hemeroteke, koja danas pokriva period od
nekoliko decenija, može se videti da većina "ozbiljnih" novina
manjeviše donosi iste/slične vesti i komentare na ustaljen i u različitim vremenima
različito ograničen broj tema, kao što bi se, uostalom, sa pomeranjem težišta
na iracionalnu provokaciju, moglo reći i za "ozbiljno žutu" štampu. A
možda bi se, ako bi cilj monitoringa bio i analiza načina na koji naša štampa
tretira prisutnost i interese "druge" polovine svoje populacije,
rezultati istraživanja opet mogli svesti na te dve skoro osnovne
"boje". S druge strane, neka dublja analiza možda bi pokazala da se
razlike između te dve kategorije pristupa, "ozbiljne" i "žute",
vrlo često "ozbiljno brišu"... A, zbog nezavidne finansijske
situacije, Indok je prva tri meseca ove godine zaista pratio samo dva dnevna
lista: Danas i Politiku. Budući da je u dosadašnjim brojevima Presarijuma u
različitim povodima, Politika češto bila predmet "posebnih" komentara,
ovoga puta, povodom 8. marta statistička štih proba domaće štampe napravljena
je na Danasu. Pa tako: Danas je 8. marta na 36 regularnih strana (bez dodataka,
sa reklamnim stranama) doneo ukupno
51 fotografiju na kojoj se iz ovog ili onog razloga pojavljuje
17 ženskih i 63 muška lika. Od tih 17 ženskih likova 1 je sa reklame, 7 je iz
sveta zabave i kulture, 2 iz sporta (prema 7 muških aktera), na 2 fotografije
su portreti aktuelnih kolumnistkinja, a 5 likova je iz tzv. ozbiljnog javnog
sektora (politika, privreda, upravljanje). Glavni urednik Danasa i predsednik
upravnog odbora su muškarci. Od 20 ostalih imena u impresumu, 9 je ženskih. Od
7 tema najavljenih na naslovnoj strani, ni jedna se ni na koji način ne odnosi
na žene. Od 77 članaka i većih vesti u 8 njih žene su glavni, ili sporedni, ali
važni akteri. Na 5. strani malo veća vest o početku rada Nacionalnog plana
aktivnosti za žene, koji se radi pod koordinacijom Saveta za ravnopravnost
polova. Na 8. strani pojavljuje se prvi članak koji upućuje na to da je danas
8. mart, Dan žena - u rubrici "Lični stav", Vesna Perović,
koordinatorka Sigurne ženske kuće iz Podgorice, razmišlja o tome gde su žene pogrešile.
Na 17. strani u okviru rubrike kratkih vesti "Iz sveta" citira se
Kofi Anan, generalni sekretar UN, koji je povodom 8. marta izdao saopštenje sa
opštim
zaključkom da su žene i dalje u podredenom položaju. Na
20. strani, kratka agencijska vest da turske studentkinje, koje žele da nose
marame na javnom mestu dolaze da studiraju u Sarajevu. Na 25. strani - malo opširnija
vest o otvaranju osmomartovskog bazara - akciji Sekretarijata za obrazovanje i
[kole za decu sa posebnim potrebama, što možda nije manje neprimereno od vesti
o "tradicionalnom" osmomartovskom cveću i šopingu, ali je na nivou
lokalne naravi, samo po sebi svakako indikativnije ... Opet, na 27. (sportskoj)
strani, informacija o debiju jedne žene u muškoj hokejaškoj ligi [vedske mogla bi
biti u blagoj vezi sa "datumom". U rubrici kultura na 28. strani ima
više referentnih femino-crtica, a na 30. strani i jedan malo opširniji prilog o
8mm/artovskoj atmosferi u novosadskom
klubu Izba, koji odredene art/sadržaje, reklo bi se "kultivisano",
ili barem dnevno-kulturno adekvatno, uvodi u kontekst aktivnog rodnog čitanja...
Dok na 33. strani, u rubrici "[ta radite danas", Vanja Govorko,
gradski sekretar (sic!) za socijalni rad, za koju zahvaljujući priloženoj
fotografiji znamo da je žena, računa na to da će zbog 8. marta raditi skraćeno
radno vreme! Na poslednjoj, 36. strani u rubrici "Arhiv" (sic!)
saznajemo da je 1910. godine, na Drugoj konferenciji žena socijalista u
Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin ustanovljen praznik Dan žena, u znak sećanja
na demonstracije žena u ^ikagu 8. marta 1909. godine, kao i da je u Srbiji Dan žena
prvi put obeležen 1914. godine. Iako je, kako se iz ovog pregleda vidi, Danas u
nekoliko rubrika pokazao da je "svestan" 8. marta, ipak, kao što će
se i iz naše prve rubrike posvećene 8. martu videti, Politika je u celini Danu žena,
dala znatno više prostora, pa i značaja. S druge strane, koncept Danasa je
takav da su neke druge važne teme bile pokrivane većim i sveobuhvatnijim
analitičkim člancima, što je Politika nadoknađivala izvlačenjem važnih tema na
prvu stranu...ali dalja poređenja ovakve vrste prepuštamo čitateljkama Presarijuma,
jer je ovaj broj sticajem okolnosti, kroz nekoliko provizornih rubrika, praktično
pretvoren u poligon odmeravanja snaga ova dva najozbiljnija srpska politička
dnevnika. Ono što je možda interesantno i što moglo bi da bude indikativno, a
nije vidljivo iz samog biltena, to je svakako podatak da je, bez obzira što su u ovom periodu
isecani članci samo iz ovih dveju dnevnih novina, ukupan broj isečaka skoro
isti kao i prethodnim periodima. Za Presarijum to znači da su opet mnogi
zanimljivi članci morali da budu izostavljeni, pa čak i neke teme, koje su se u
jednom momentu nametale kao važne. "Grbavica", recimo, ili možda
"supruge političara"...). Ali, kao i do sada, za potpuni uvid u
"logistiku" Presarijuma
preporučujemo da se dođe na lice mesta u Beograd u
Indok u Ažinu u ulici Majke Jevrosime 39/prvi sprat, najbolje utorkom i sredom
od 11 do 5.
IndokMata&Co.
presarijum 28 – 29 bilten press clipping servisa indok
centra - ažin januar - april 2006. izvori: danas, politika, izdavač: indok
centar, ažin beograd, majke jevrosime 39 tel. 011 / 33 46 192 e-mail: indok@awin.org.yu
www.awin.org.yu za
izdavača: sonja drljević urednica: dragica vukadinović dizajn/prelom: nataša
teofilović
monitoring štampe: maja stajčić i bojana veselinović web
izdanje: violeta anđelković šampa: studio + beograd 2006, tiraž 20
ETANT DONNé
Prvog vikenda posle Cecinog ovogodišnjeg rođendanskog koncerta koji ce ostati
zapamćen po otkrivanju celulita na njenoj zadnjici, u ozbiljnjom političkom
dnevniku Danas, Jugoslav Ćosic, gost u rubrici Dnevnik nedelje, inače voditelj
političke emisije Televizije B92 u kojoj, uljudan do mrzovoljnosti, sa
ozbiljnim gostima pročešljava ozbiljne dnevno-političke teme, nije odoleo da se
i sam, domišljatom leksičkom himerom već u naslovu svog dnevnika, osvrne na
ovaj, drugi na svetskoj rang listi, celulit. Ovaj pomalo smešno-otužni način na koji se
upinjemo da se ponašamo "kao sav normalan svet" - da se poslužim
jednim od paradigmatičnih naziva aktuelnih TV-emisija, verovatno ne bi bio
vredan osvrta sada, nakon tri meseca, da tih dana opšte euforije, koja je
zahvatila srpsko medijsko nebo i javnost, jedna žena u svom ofisu nije potegla
kolumnu iz Kurira, koju potpisuje Dragoljub Petrović, u kojoj se on takođe bavi
datom temom... Njoj je navodno u prvi mah zasmetalo to što se pored toliko ozbiljnih
tema jedan, po njenom mišljenju, ozbiljan novinar bavi baš ovom, ali, kako je
počela da raste mogućnost da se ovaj razgovor u koji su se uključile prisutne
kolege i civilni službenici pretvori u ostrašćenu galamu, ona ga je presekla
priznanjem: "Zapravo, mene brine to što moja osmogodišnja ćerka već ima
celulit, i brine me kako se sva ta buka odražava na nju... i brine me što ne
znam kako da se postavim u svemu tome!" ... Uz napomenu da ne želi da zvuči
utešno ili da pametuje, jedna koleginica je, skrećući pažnju prisutnima na
foto-portret koji je ovaj novinar priložio za svoju kolumnu, primetila kako je
u svemu tome najiracionalnije i najtužnije baš to što je očito da ovaj serviser
medijskih datosti i ne pomišlja kako bi i sam mogao dati koju paru više za
sopstveno zdravlje. Ova anegdota sa nelagodnim krajem bila je neposredan povod
da se za ovaj broj Presarijuma napravi mini-monitoring (od 1- 15. juna) dvaju
sestrinskih dnevnih novina koje Indokov press cliping servis inače ne prati -
Kurir i Press.
Iz ovih 15 brojeva moglo se videti da se Kurir,
kao politički tabloid, ne bavi ženama više nego što je potrebno, osim ženama sa
estrade u odgovarajućim stalnim rubrikama (Ceca, Zorana... svetski džet set sa
pripadajućim muško-ženskim i porodičnim odnosima). U Kuriru žena "zasluži"
naslovnu stranu ako može poslužiti kao objekat za političke insinuacije (Dulić favorizuje
hrvatsko cepivo za svinje) ili kao oruđe za diskfalifikovanje aktera u važnim muškim
poslovima (Ceca savetuje selektora...).
Kao i u drugim novinama, žene su u Kuriru ministarke i
tužiteljke (Haškog tribunala), ali su podpredsednici vlada i državni sekretari,
sudije... što valjda sve ulazi u uobičajenu tekuću matricu rodnog determisanja
zanimanja i funkcija kod nas.Nasilje i porodično nasilje tretiraju se
neutralno korektno, a demonstracija senzibilizovanosti za "ženski princip"
koristi se za slanje kodiranih "drugih" poruka, kao što je to
verovatno bio slučaj sa isticanjem, u najmanju ruku neukusnog, primera "ženske
solidarnosti" u povodu ovogodišnje dodele nagrade "žensko pero".
U euforiji svetskog fudbalskog prvenstva davan je prostor ljubiteljkama fudbala, što su, uostalom,
radile sve novine, a neke tu praksu nastavljaju i dalje... Od 14 imena u
impresumu ovih novina 6 je ženskih i ni jedno nije glavno. Što se tiče Pressa,
on je "ozbiljniji": u njegovom impresumu od 18 imena 2 su ženska, i
to u slučaju šefa deska i direktora
marketinga. Listajući broj od 1.
juna može se primetiti da je na prvoj i dvanaestoj strani u rubrici "Džet set svet", pod lakom
etiketom "frka", odnosno "skandal", doneta vest o tome da
je jedna žena izgubila dete zbog stresa izazvanog akcijom ekipe neke domaće
skrivene kamere; da je, na 8. strani, izuzimajući odrednicu "žena Bila
Klintona", pristojno i jezički korektno komentarisana namera senatorke da
se kandiduje za predsednika; da je na 19. strani, kao simboličan uvod u letnju
priču donet prilog o celulitu kao zdravstvenom problemu - što je u istom
periodu bila tema i Kurira, pa se postavlja pitanje da li je sve to obična
koincidencija sa gorepomenutom anegdotom ili je možda u pitanju prosvetna
zavera... Ipak, drugog juna doneta je vest da će Ivana Dulić Marković biti izabrana
za potpredsednika vlade, kao što je i Segolen Roajal bila kandidat za predsednika Francuske. Trećeg juna stigla je vest da je smenjena direktorka TOS-a, ali i informacije da je Jovana J. voditeljka. Četvrtog juna Press je na sedmoj strani
objavio tekst na temu seksualnog uznemiravanja (i muškaraca) na poslu. Uz tekst
je išlo i odgovarajuće blic-istraživanje, testiranje SOS
telefona, kao i isticanje u prvi plan "lošeg" primera Švedske, koji
je dobijen od jedne članice Saveta za ravnopravnost polova Vlade Srbije. Na
sledećoj strani donet je članak o krizi braka, a na jedanaestoj strani istraživanje
o prostituciji. Petog juna objavljen je intervju sa Anom Franić kao najvećim fudbalskim fanom u Srbiji, itd... U osnovi, Press se najviše bavi
mafijom i muškim poslovima, kao što su politika i fudbal na primer, ali, kao i
većina drugih novina uredno prenosi statistike i rezultate popularnih
rodnih istraživanja. Press donosi i relaksirane vesti o poznatima, ni manje ni
više seksistički od ostalih novina - možda čak manje! Blic, koji
ćemo početi ponovo da pratimo od septembra, ušao je u ovaj broj samo na naslovnu stranu u vidu kolaža od isečaka
iz medijski veoma dobro propraćenog letnjeg projekta kobajagi-biranja-ženske-vlade.
U početku, ta igra se činila nekritički prepotentnom, provocirajući upitanost mnogih
kako tolike ozbiljne žene mogu da učestvuju u svemu tome, ali postepenim
punjenjem baze podataka o ženama koje bi mogle i htele učestvovati u političkom
životu zemlje, ova jednorodna šarada ipak je pokazala da ima smisla. Vreme je
uz broj od 27. jula donelo tematski podlistak Evropski forum br. 7 posvećen ženama
u Srbiji, koji, ljubaznošću Centra za ženske studije i istraživanje roda,
donosimo i mi kao podlistak uz ovaj broj. Osim
Zografovih strip strana, koje sve češće uzimaju u postupak ženske teme, Vreme u
ovom periodu skoro i da nije imalo drugih tekstova koji bi bili vredni da se
ponovo pročitaju iz specifično ženskog ugla, ali je imalo nekoliko velikih
tekstova koji su se bavili ženama političarkama: Hilari Klinton, Julija Timošenko,
Ivana Dulic Marković... I, naravno imali su svoj tradicionalni godišnji
fenomenološki prilog o Ceci. NIN
je takođe odvojio znatan broj
svojih stranica za Cecu, a veliki broj strana utrošio je i na pomodno-dekodni
feljton o Mariji Magdaleni i velikim ženama hrišćanstva. Ali,
objavio je i intervju novinarke Ruže Čirković sa dr
Mladenom Lazićem o ekonomskoj eliti kod nas u kome je posebno ukazano na
patrijarhalni karakter lokalne matrice ostvarivanja ekonomske moći...Uopšteno
uzevši, glavna ozbiljna tema iz specifično ženskog ugla tokom letnjeg perioda
bio je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je, nažalost, proizveo najviše
efekta u oblasti jezičkih nedoumica. Velika i stalna tema bilo je porodično
nasilje, a u vezi sa tom temom simptomatično je da se sve češce uzima u obzir
(i pridaje mu se značaj) stav crkve, koja se u ovu raspravu posebno aktivno i uključila.
Trgovinu ljudima i seks trafiking, nakon dugotrajne afere koja je potresala
uglavnom crnogorski teren, sve novine nastavile su kontinuirano da prate i na
domaćem terenu - bez senzacionalizma, što je možda dobro, a možda
i nije. Kada je u pitanju seksualno nasilje, kao i seksualno uznemiravanje, sve više se potenciraju i muškarci
kao žrtve. Skretanje pažnje na položaj i potrebe žena manjinskih etničkih grupacija, pre svega Romkinja, ali i skretanje
pažnje na specifičan položaj vernica u sekularnim društvima, pa i našem
(posebno muslimanki), teme su kojima se u različitim novinama različito
pristupa. Prilično uredno se donose (foto)vesti o aktivističkim performansima,
makar i zato što ništa tako dobro, kao loše osmišljen i izveden performans, ne
može upropastiti i najbolje namere. Uz uvažavanje običajnih previda i neizbežnih
kukavičjih pologa, kao i činjenice da bi se ženske grupe, organizacije i
projekti s pravom mogli požaliti da se njihov rad u štampanim i elektronskim
medijima ne prati ni na dovoljnan ni na adekvatan način, mora se ipak priznati
da su, makar neautorizovani, efekti višedecenijskog angažmana brojnih žena i muškaraca,
zapravo već veoma vidljivi. Kao što postepeno postaje vidljivo i to da u
Politici, odnedavno, poslove uređivanja fotografije vodi jedna žena.
Indokmata
U januaru 2001. godine izašao je nulti broj Presarijuma koji je doneo
pregled pisanja štampe o učešću žena u predizbornoj kampanji tokom 2000. godine
koja je tada smatrana prelomnom u političkoj i društvenoj istoriji državne
zajednice čiju teritoriju je u tom trenutku "pokrivala" hemeroteka
Indok centra. Danas, 6 godina kasnije, poslednji broj Presarijuma,
"nadgledajući" znatno manju teritoriju, pokriva još jednu od
sudbonosnih izbornih kampanja u kojoj su se učesnici uglavnom određivali prema
još jednoj mogućoj teritorijalnoj transformaciji... Može izgledati utešno, a možda
i nije, da je i u ovakvom periodu u "ženskom" press clippingu iz
prilično malog broja uzoraka prikupljena impresivna količina članaka koji se, između
ostalog, manje ili više ozbiljno bave fenomenom uspešnih političarki današnjice...
kao i svim onim pričama o moćnim ženama iz senke, o rastu zarada žena u sportu,
o potrebi organizovanije borbe protiv nasilja među polovima, o ravnopravnosti i
diskriminaciji, o opravdanosti rodnog determinisanja jezika, o jubilejima,
nagradama i kandidaturama, o nečem trećem, o nama samima... *
*Sa ovim brojem Presarijuma deo grupe koja je inicirala, vodila i vizuelno
definisala ovaj projekat oprašta se od svojih čitateljki i čitalaca, sa željama
za uspešan rad ekipi koja će nastaviti da prati rad štampanih medija na nešto
izmenjen način, u okviru novog projekta Ženski indok. Privodeći kraju ovaj
posao, htela bih da napomenem da bez vizije, podrške, preduzimljivosti i međusobne
solidarnosti svih žena i muškaraca, koji su prolazili kroz AŽIN, ništa od onoga
što je prethodilo pokretanju Presarijuma - osnivanje Indok centra sa bibliotekom, arhivom
ženskog pokreta, biltenima i bazama podataka, hemerotekom i websiteom - ništa
od svega toga ne bi bilo moguće u obimu i na način na koji je ostvareno. Bez iluzija
da mogu da se prisetim svake od tih osoba koje su me na ovaj ili onaj način inspirisale,
htela bih da se ovom prilikom zahvalim onima koje su mi tokom ovih godina bile
od neposredne i nesumnjive pomoći: pre svega Biljani Dojčinović-Nešić i Sonji
Drljević, Vajki Anđelković, Milici Minić, Seki Đanković, Violeti Anđelković, Branislavi Bujišić,
Bojani Veselinović, Maji Stajčić, Biljani Klarić Klari i Nataši Teofilović, kao
i Slavici Stojanović (tada iz Fonda za otvoreno društvo, koja je inicirala
pokretanje ovog biltena na temeljima iskustva Ženske
infoteke iz Zagreba) i svim ženama iz Kvinna till kvinna, koje su sve vreme
podržavale njegovo izlaženje; ali i Sunčici Šido čije sam rane kurseve nemačkog
jezika rado pohađala i Biljani Tomić koja je svuda.
Нема коментара:
Постави коментар