STRIP!

Zahvaljujući Gojku Škariću sa kojim sam već godinama bila u sentimentalnoj vezi, obnovila sam u međuvremenu zapušteno mladalačko interesovanje za strip i fotografiju i druge efemerije dostupne preko novinskih kioska i knjižara, za razliku od svetskih galerija i muzeja koji nikada nisu bili za moj džep. To me je uvelo u novu igru, odnosno u blagi otklon od glavne linije Likovnog programa SKC-a koju je zastupala tzv. Velika galerija. Ne da sam bila protiv, naprotiv - "nova umetnička praksa" nije ni u jednom trenutku dovedena u pitanje - ne samo meni, već i Slavku T. i svima nama koji smo kraće ili duže vreme učestvovali u koncipiranju i realizovanju programa Male (Srećne) galerije. To bi bile neke okolnosti koje su dovele do toga da

15. juna 1978 postavim izložbu STRIPOVI OBJAVLJENI U POLETU I STUDENTU

(Trebalo bi ovde uvesti i napomenu o tome kako sam imala sreće da pre puštanja u štampu materijal za katalog pokažem direktorki Dunji Blažević s obzirom na to u kom će se pravcu kasnije odvijati stvari, odnosno da će se potpuno nenadano umešati državna cenzura, ili kako se to već zvalo. Takođe sam dužna da napomenem i kako sam se obrukala kao urednica zato što u katalogu nisam objavila i tekst Slavenke Drakulić Ilić, koji je iz Zagreba doneo Mirko Ilić: nije mi se svidelo što je Slavenka pisala nešto o andergraundu i wc-šolji, što je kao trebalo da bude cool, ali mi je u tom trenutku to bilo glupo opšte mesto. Dobro, možda je u redu što tekst nisam objavila jer ga nisam bila ni naručila, ali nije bilo u redu da to nisam odmah stavila do znanja donosiocu. Nije da je tekst koji sam ja već bila napisala bio bogznašta, ali evo ga:

Izuzetno interesovanje za jugoslovenski predratni strip, ispoljeno kod nas poslednjih nekoliko godina, pokazalo se pre kao simptom krize na tekućoj traci domaćeg stripa nego kao normalan istorijski interes za materiju. Očito je naime da je kod nas na području stripa davno izbio kurcšlus koji još uvijek traje. Strip je pravo građanstva izgubio već u prvom posleratnom periodu: nove društvene vrednosti morale su se izraziti bez rizika, kroz već priznate umetničke medije. Tako je strip postao luksuz koji se godinama u neznatnim količinama nudio samo deci, ili se u vidu blage društvene kritike sporadično održavao na stranicama velikih dnevnih listova. Nešto fleksibilniji odnos prema stranom stripu zabeležen je tek sredinom šezdesetih godina, nakon čega sledi postepeno pojavljivanje nekoliko revija koje nam sa više ili manje sreće i danas nude istorijska klasična ili standardna ostvarenja. U međuvremenu nismo dobili ni jedan časopis čija bi osnovna delatnost bila objavljivanje stripova domaćih autora. Normalno je da u ovakvim uslovim mnoga individualna ostvarenja nisu mogla ući u neophodan širi dijalog sa publikom koji bi im omgućio prirodan razvoj. U našoj sredini ni fenomen tzv. kontrakulture, koja je strip prihvatila kao jedan od medija sa značajnom mogućnošću destruktivnog izražavanja, nije mogao imati direktnog uticaja na ovu zanemarljivo malu proizvodnju, ali je sigurno uspeo da isprovocira jedan drugačiji stav prema stripu uopšte. Iz naglo evidentirane potrebe za stripom našli smo se u paradoksalnoj situaciji obrnutog naturanja od katedre, preko elitističkog časopisa za rasterećenje tajnih poriva i grehova iz mladosti sredovečnih intelektualaca, do izlaganja i prepoznavanja vrednosti u galerijama. Donekle ispravan stav prema stripu i situaciji oko njega pokazale su u novije vreme redakcije nekih omladinskih listova koje su u svom domenu pokušale da animiraju intenzivniju proizvodnju samog stripa i u toj nameri okupile oko sebe veći broj mladih autora početnika. Najznačajnije rezultate u poslednje 2 godine postigle su redakcije Poleta (list SSOH) i Studenta (list beogradskih studenata).* Izdvajanje Studenta i Poleta opravdava se činjenicom da su ti listovi uspeli da ostvare kontinuiranu saradnju sa relativno većom grupom autora. U svojim nastojanjima dosledniji je bio Polet koji je sebi obezbedio ujednačeniji kvalitet, iz čega je u njegovom okrilju vremenom oformljena grupa Novi kvadrat sa osnovnim ciljem »garancije kvaliteta«. No ovaj sigurni nivo počeo je da pokazuje izvesne znake idejne izolacije i nedostatka dijaloga koji nam se i pored značajnih rezultata čine preuranjenim. S druge strane Student je pokazao izuzetne znake neujdnačenosti. Ova slabost će omogućiti većem broju crtača da se barem jednom pojave na stranicama nekog lista. Svoje ispravno shvatanje dugogodišnje krize jugoslovenskog stripa uredništvo Studenta je krajem 1975. godine posredno naznačilo naslovom Novi strip, pod kojim je predstavilo nekolicinu značajnih, uglavnom evropskih, savremenih autora stripa. To je bio uvod u ovu avanturu i njega nažalost više nema. Pokušaj sumiranja dvogodišnje aktivnosti omladinske štampe na animiranju domaće proizvodnje stripa doneo je poslednji broj Studenta u ovom semestru publikacijom Treća generacija? Upitnik u naslovu nije samo zgodan publicistički trik: on otkriva sumnju izdavača da azil koji pruža ovoj generaciji može omogućiti proveru njene vrednosti, pa samim tim i izvesnu budućnost. Sva egzistencijalna pitanja stripa postavljaju se i razrešavaju na stranicama specijalizovane revije prepuštene slobodnom tržištu. U očekivanju   takve revije, ova izložba stripova objavljenih u Poletu i Studentu nije mogla imati drugačiji karakter osim informativnog. Srećna je okolnost da se obim ovde izloženog materijala uglavnom mogao uklopiti u prvobitni izbor urednika ovih listova, pa je izlišnost naknadne selekcije osujetila svaki pokušaj posrednog vrednovanja, koji bi u povodu ovako male produkcije mogao biti samo znak luksuznog ponašanja. 

* Isticanje u prvi plan Studenta i Poleta nije pokušaj diskvalifikovanja napora drugih. U uvodnom tekstu namerno nije pomenut ni jedan drugi list, da bi se izbegla svaka nova tendenciozna informacija. Iz praktičnih razloga u izložbu su uvršteni i neki stripovi štampani u Vidicima, a da to u katalogu nije posebno naglašeno. Izvinjavamo se činjenicom da ste ove autore već prepoznali na stranicama Studenta i Poleta.

 

Plakat za izložbu Dragan Stojanovski je izveo od uvećane naslovne strane kataloga na kojoj je precrtan moj tekst i moje ime, i umesto toga dodat je potpis "Dragan Stojanovski" i rukom ucrtana tablica sa informacijom o mestu i vremenu održavanja izložbe sa pogrešno navedenom godinom: 1968!

Izložba je tokom leta gostovala na ORA Đerdap u organizaciji tzv. Spoljnog programa, odnosno Momčila Rajina koji je vodio taj program dok je urednik Nebojša Pajkić bio u vojsci.  Momčilo, Neša Paripović, Goranka Matić i ja "pratili" smo izložbu. Goranka je pri sebi imala pasoš i želela je da u Kladovu pređemo na rumunsku obalu Dunava, ali mi ostali nismo, pa je ta ideja propala. Inače, putovali smo brodom do Kladova i bilo je vrlo zabavno, ali smo u povratku imali vrlo jak vetar i izgledalo je kao da smo usred morske bure. 

Dve godine kasnije, 12. februara 1980. godine, u saradnji sa Nebojšom Pajkićem, urednikom Spoljnog programa SKC-a organizovala sam izložbu

TIHOMIR I VLADIMIR ANĐELKOVIĆ: UNDERGROUND COMICS;
izložba stripova i kolekcije strip-svezaka američkog andergraund stripa.
kustosi: Dragica Vukadinović (SNU) i Nebojša Pajkić (Spoljni program).
Uz izložbu je objavljena i brošura sa izvodima iz magistarskog rada Vladimira Anđelkovića i tekst o andergraund sveskama iz knjige Les Daniels, Comix: A History of the Comic Book in America, 1971. u prevodu Vojislava Pleskonjića, što u samoj publikaciji nije navedeno - moja greška!

trivija: Srđan Marković Đile, tada verovatno već brucoš na Likovnoj akademiji, posebno je bio impresioniran radovima  Basila Wolvertona, pa sam mu nakon izložbe poklonila sve table sa kopijama radova ovog autora koje su bile uveličane do A3 formata i kaširane na karton, što je izvanredan i neobavezan doprinos Nebojše Čankovića, službenog fotografa SKC-a. Uticaj BW-a, na slikarstvo SM Đileta biti će dugoročno očigledan.

Ješa Denegri, Dragica Vukadinović i Vladimir Anđelković; u pozadini crteži S. Clay Wilsona

(dodati  fotografiju publikacije) 
Na prelazu 1979/1980, nacrtala sam i sama dve table stripa koje su danas jedva vidljive jer sam ih crtala običnom olovkom pa su skoro izbrisane. Možda ih jednog dana iscrtam flomasterom. Ne sećam se kako sam nameravala da nastavim, tek samo na prvoj tabli imala sam u zaglavlju ucrtano
HAPPY NEW ART GALLERY.

Osim mene u stripu se u prvoj tabli pojavljuju Slavko Timotijević, Biljana Tomić, Dragoljub Todosijević Raša, Nebojša Pajkić, Bojana Pejić, Goranka Matić i Slobodan Ilić koji je imao okvir za naočare sličan mome, a i sličnu dužinu kose, tako da neko može pomisliti da sam u istom kadru dva puta nacrtala sebe. U drugoj tabli osim Slavka i mene pojavljuju se još i Jasna Tijardović,  Vojislav Pleskonjić i ponovo Biljana Tomić. Na ovaj ili onaj način prisutni, kroz dijalog ili postavku na zidu u stripu "sudeluju" još Zoran Popović, Tomislav Gotovac, Julije Knifer, Goran Trbuljak, Braco Dimitrijević, Endi Vorhol,  Vladimir Jovanović Vlaja...
Dragan Papić još nije bio ušao u moj vidokrug, ali će, u vremenu koje dolazi, njegovi ranoranilački upadi u galerijski prostor bitno izmeniti atmosferu Srećne galerije.

Nakon ovih izleta u strip već od osamdesete moje aktivnosti u Srećnoj galeriji uglavnom će biti vezane za fotografiju: u junu 1980. realizujem prvi od tri YU konkursa za rock-fotografiju koje sam zamislila kao događaj koji će nam pomoći da izvedemo u javnost spontane foto-amatere koji se ne uklapaju u tvrdu esetetiku amaterskih foto-klubovas i prepoznamo one sa "nevinim" potencijalom. Strip sam nastavila da pratim "drugim sredstvima" tako da je 1983. godine Gojko Škarić  uz moju skromnu pomoć u ZUM REPORTERU, 862, 863, 864  -  VII – VIII. 1983. objavio feljton pod naslovom STRIP I SEKSUALNI TABUI /  Supermenova skrivena seksualna simbolika, kao pokušaj da se kroz istorijski presek sagleda razvoj upotrebe motiva seksa i erotike u stripu kao sredstva ili, tačnije, oružja pomoću kojeg su neki autori nastojali da razbiju seksualne tabue zapadne, judeo–hrišćanske civilizacije - tabue koji su zabranjivali kao grešno, prljavo i nemoralno slobodno izražavanje, odnosno objavljivanje u javnim medijima bilo čega što je u vezi sa telesnom ljubavi, odnosno seksom...